Srpski fizičari iz saharskog peska čitaju prognozu

PESAK iz Sahare je često u oblacima iznad nas. Na svom putu dugom hiljade kilometara čestice iz afričke pustinje prelaze preko Mediterana i Srbije, a deo stigne čak i do Kariba i Amazona. Oko njih se, na velikim visinama, formiraju kristali leda, grupišu se u oblake i utiču na vremenske prilike. Merenja osobina ovih čestica pomažu da se preciznije izračunava vremenska prognoza i da se tačnije odrede klimatske promene. Takva merenja sprovodi tim naučnika Instituta za fiziku, čije rezultate koriste meteorolozi i klimatolozi iz cele Evrope.

Tročlana ekipa Laboratorije za fiziku životne sredine istražuje kretanje peska iz Sahare. Oni jedini u svetu dnevno prognoziraju formiranje takozvanih hladnih oblaka, nastalih uticajem peska i padavina koje se iz njih izlučuju.

NOĆU, na nebu iznad Instituta smeštenog na periferiji Zemuna, može da se vidi zeleni snop lasera kojim se detektuju različite čestice na velikim visinama. Ova merenja se rade i danju, ali se tada ne vidi laserski zrak. Prikupljeni podaci se obrađuju i šalju kolegama iz cele Evrope.

- Sa istraživačkim timom Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji je takođe i domaćin Klimatskog centra za Jugoistočnu Evropu, sarađujemo na razvoju numeričkog modela za prognozu vremena i atmosferskog ciklusa peska. Model za prognozu peska (takozvani DREAM model, čiji je autor dr Slobodan Ničković), koristi se, inače, u više od dvadeset institucija širom sveta, a njegove dnevne prognoze koristi Svetska meteorološka organizacija - objašnjava, za “Novosti”, Luka Ilić, istraživač saradnik Instituta za fiziku.

Prognoza peska je, kaže, važna i za prognozu vremena, jer je oko dve trećine kristala leda u oblacima formirano upravo oko čestica peska.

Podaci se obrađuju na superkompjuteru

- Za ovaj posao, koji podrazumeva obradu velikog broja podataka i mnogo računanja, veoma je važno to što u Institutu imamo superkompjuter. Poznato je da su meteorolozi među najvećim potrošačima računarskog vremena - dodaje Ilić.

TIM Laboratorije za fiziku životne sredine učestvuje u međunarodnom projektu u okviru programa “Horizont 2020, VI-SEEM”, u okviru kog su zaduženi za numeričke simulacije za merenja transporta peska u atmosferi. Drugi projekat, GEO-CRADLE bavi se, takođe, i daljinskom detekcijom peska i proučavanjem njegove uloge u atmosferi. Za potrebe kompleksnih numeričkih proračuna fizičkih procesa koji se dešavaju u oblacima, kao i za prognozu transporta aerosola, koriste se superkompjuteri.

Rezultati istraživanja srpskog tima mogli bi značajno da pomognu dugoročnom planiranju u oblasti vodoprivrede, poljoprivrede i zaštite zdravlja u čitavom ovom regionu.

IZ AFRIKE DO KARIBA

IZMEĐU 20 i 600 tona peska iz Sahare svake godine podigne se u atmosferu, pa je ova pustinja najveći izvor mineralne prašine na planeti. Pesak iz Afrike važan je i za dotok hranljivih materija u prašume Amazona, a uz njegovu pomoć pojedini mikroorganizmi i gljive, na velikim visinama, putuju sa kraja na kraj sveta. Utvrđeno je da saharski pesak, između ostalog, utiče čak i na pojavu uragana na Karibima.