Zaborav je najteža kazna

JESI li ti moja mama?

- Kako su tvoje bebe, kako su muški?

- Sutra idem kući, po mene dolazi moja Kosa...

- A, kako se ti zoveš? Ja sam Ivana. Kako se zoveš? Ja sam... Ja sam...

Pitanja jedva razgovetna. Reči pokidane, ko zna kada. Pružene ruke. Traže naručje. Sve ruke žele u jedan zagrljaj. Sve odjednom da pomiluju tuđe obraze. A oči... Oči uprte u samu zenicu i prodiru ti pogled.

Iz grupe se probija Evica:

- Dobro nam došli, mi vas čekamo. Odavno vas čekamo. Nama je ovde lepo. Ja sam došla iz Sremčice. Mi smo velika porodica. Mi volimo naše sestre. One brinu o nama - izgovorila je gotovo u dahu. I jednom rukom zagrlila monahinju Sevastiju, a drugom monahinju Anisiju. Onda su svi, u trenutku, bili oko mati Glikerije. A zagrljaji ne prestaju.

PROČITAJTE JOŠ - Preživeo posle 40 dana kome, pa se posvetio humanitarnom radu

- Dobro deco, dobro je, idemo da poslužimo goste - kazala je mati Glikerija, starešina manastira.

Ali ova “deca”, nisu i po godinama - deca. Detinjstvo je zarobljeno u njima. I pokret, nekad davno sputan. I sudbine, potresne.

Ovo je Manastirski dom Svete Petke u Izvoru kod Paraćina, utočište za devojčice i odrasle žene “oštećenog uma i telesnih nedostataka”... Osamdeset šest ih je, od osamnaeste do osamdesete godine života. Većina je potpuno nepokretna. O njima brine šesnaest monahinja ovog manastira. Danonoćno. Dom ima lekara, dolaze psiholozi, neuropsihijatri. Pitamo se, ko da zaleči ovakve i ovolike rane otvorene u dušama ove “dece”, izbačene iz roditeljskog gnezda, kao ružni pačići. Ispali ispod njihovog krila, koje nije imalo snagu da ih uznese. Ko da razmrsi čvorove u mozgu u kom su nerazmršena pitanja sa početka ove priče. I želje koje se ne ostvaruju. I to je bolno.

Svi žele zagrljaj

- Daj mi dlan, daj, pruži... Ne tako, ovako... Sad će zvezda... Ja sam Nina...

- Dođi da vidiš moje crteže, uzmi jedan za Osmi mart. Ja sam Dragana.

- Ja ću da ti poklonim džemper... Ja sam Sara, Novi Pazar.

Posle nas ova “deca” i njihove želje iz sobe u sobu manastirskog doma u stopu prate. U jednoj od tih soba devojka, prikovana za krevet, čitav život živi uz svoj radio. Zgrčeno telo.

Mati Glikerija kaže:

PROČITAJTE JOŠ - Autizam samo briga roditelja, u državi niko nadležan

- Ona voli pesme, sreća, čuje. Kad pesma prestane, ona se buni. Svaka od naših štićenica je sudbina za sebe. Naše sestrinstvo svaku do tančina zna, ali o tome se ovde ne govori. Teško je kad za njih, mnoge od njih, niko ne pita. Niko od rodbine. Nikad. Roditelji se brane zaboravom, a to je za ove duše najteža kazna. Ruku na srce, dolaze mnogi, posećuju svoju decu u Domu. Ali muka je to. A najteže nam je kad ih, mi, samo mi, sestrinstvo, ispraćamo iz života, tu, na seoskom groblju. Samo mi. Ipak, naša je misija da pomažemo, da drugima pružimo ruku u nevolji i zahvalne smo što smo darovane takvom misijom.

Vreme rastanka sa Domom, njegovom “decom” i monahinjama koje bespoštedno rade i brinu, ne samo o Domu, već i o čitavom manastirskom domaćinstvu. Ali niko od njih koje ostavljamo ne voli rastanke. “Deca” su sada samo u zagrljaju monahinja.

Štićenice doma u Izvoru

Našeg foto-reportera pita Evica:

- Da nas slikaš za uspomenu, Milutine?

- I, nastala je slika “dece” koju niko neće... Niko neće, osim ovog požrtvovanog sestrinstva.

- Sad da se pozdravimo i ispratimo naše goste - kazala je monahinja Sevastija.

I, ponovo ruke. Ruke spletene da dodir duže traje. Dodir ruke ovde otključava zarobljene duše, a zatvara velike rane.

PROČITAJTE JOŠ - Bajkeri 11. put dele paketiće za decu iz doma u Sremčici

TRADICIJA OD SEDAM I PO DECENIJA

DOM pri Manastiru Svete Petke u Izvoru kod Paraćina pre sedam i po decenija primio je prvu decu: izbeglice i ratnu siročad iz Hrvatske 1942. godine. Deceniju kasnije, namenjen je isključivo ženskoj deci oštećenog umnog i fizičkog zdravlja. Danas je ovo dom za žene od punoletstva do... kraja.

Većina stanara je nepokretna

"NOVOSTI" POMAŽU

POVOD za našu posetu domu za odrasle zarobljenog detinjstva, i sputanog koraka, bio je i dar ovoj kući čistog srca koju je namenio Fond humanosti “Novosti”. Svake godine naša fondacija daruje štićenike doma, uz pomoć poslovnih prijatelja Kompanije “Novosti” i mnogih dobrih ljudi. Ovoga puta u misiji humanosti našeg lista pridružili su se “Dijamant”, “Svislajon” i “Hajat”.