Vaskrs je bogat simbolikom i narodnim običajima

CRVENO jaje najupečatljiviji je simbol praznika Hristovog vaskrsenja. Ono simbolizuje ponovno rađanje, neprekidni poredak prirode čiji je čovek sastavni deo i koji svako nosi u sebi. Crvena boja predstavlja krv koju je Hristos prolio na Golgoti okajavajući grehe ljudi, ali i radost zbog njegovog vaskrsenja.

Vaskrsu i danima koji mu prethode najviše se raduju najmlađi. Običaj "tucanja" ofarbanim i našaranim uskršnjim jajima, uzdržanost posta i okupljanje oko praznične trpeze od davnina su krasili radost Vaskrsa. Za sve hrišćane Vaskrs je praznik pomirenja, radosti i ljubavi.

Poreklo običaja farbanja jaja i dalje je skriveno pod teretom istorije i prohujalih vekova, mada sve govori da je veoma star. Ovo potvrđuju ne samo mnogobrojni arheološki nalazi već i česta spominjanja u drevnim knjigama i spisima.

Jaje je, u svakom slučaju, kod većine naroda simbol života, plodnosti i svakog napretka. Za njega se od davnina veruje da ima magijsku moć. Mitovi o nastanku jajeta postoje kod Feničana i Vavilonaca. Ostaci jajeta pronađeni su u egipatskim grobovima, kao i nekropolama iz ranohrišćanske ere.

Tačan odgovor na pitanje kada je ovaj običaj crkva prihvatila ne postoji, ali se prvi put farbana jaja pominju kod hrišćana u 12. veku, mada su kod Slovena stigla tek četiri veka kasnije. U narodnom verovanju hrišćanski običaj farbanja jaja datira iz duboke prošlosti, i vezuje se za samo vaskrsenje Isusa Hrista.

Prema jednom od verovanja, na dan kad je Hristos umro na krstu i potom sahranjen kraj njegovog groba postavljena je jaka straža. Stražari su upravo jeli pečenu kokoš, kad je jedan od stražara izrazio bojazan da Hristos može oživeti: "Kad ova pečena kokoš poleti i snese crveno jaje, onda će Hristos ustati". Istoga časa to se i dogodilo - kokoš je snela crveno jaje, a Hristos se raširenih krila uzdigao na nebo.

Po drugoj verziji, posle događaja na Golgoti, Marija Magdalena obrela se u Rimu s namerom da propoveda veru, zatraživši da je primi lično car Tiberije. Marija je Tiberiju prišla s rečima: "Hristos voskrese". Na njegovo pitanje kako može mrtav da ustane ("u to je nemoguće verovati, kao i verovati da ovo belo jaje može postati crveno") dogodilo se - čudo. Jaje je postalo ružičasto, pa tamno, na kraju jarkocrveno.

U razna vremena, jedno uskršnje jaje zakopavano je u njivi ili vinogradu da bi useve ili grožđe branilo od grada, ili iznosilo u dvorište da rastera crne oblake. Postojao je opšti običaj da se ujutru, na Vaskrs, svi ukućani omrse prvo farbanim jajetom.

Najveći srpski istraživač narodnih običaja i simbolike Veselin Čajkanović ukazivao je da u religiji i mitologiji jaje ima veliki značaj, i posebno se pominje u mitovima o stvaranju sveta. U početku je, kaže se, bio haos, od haosa se formiralo iskonsko jaje, iz jajeta se rodio Eros, bog ljubavi i princip ljubavi. Tako je iz jedne polovine ljuske stvoreno nebo, a iz druge zemlja.

- Zbog toga što je jaje izvor života, imalo je veliku ulogu u kultu mrtvih - zapisao je Čajkanović. - Lako je razumeti da će žrtva u jajima biti naročito draga mrtvima, jer jaje sadrži ono što je mrtvima najpotrebnije - život.

U nekim krajevima je običaj da na Vaskrs domaćin rano probudi ukućane i daje im da se umiju vodom u kojoj su potopljeni drenak, zdravljak i crveno jaje - deca se dotaknu jajetom po obrazu "da budu crvena i zdrava".

Etnolog Dragan Antonić zapisao je da se u Sremu mesi poseban uskršnji kolač koji se zove "buzdovan", a u Šumadiji "vitica". Kolač se lomi uz ručak s rečima "sve nam krslo i vaskrslo". Tri dana praznika, kao i tokom čitave Velike nedelje, žene ne rade ručne radove.

ŠARANjE JAJA

POSEBAN pečat prazniku daje lepota ukrasa vaskršnjih jaja. Srpske domaćice posebno su vešte u iscrtavanju i bojenju.

Jaja se farbaju na različite načine, mada se najčešće koriste tri tehnike. Prvu čini oslikavanje jaja crtežima ili ukrasima i njihova autentičnost je prvenstveno u likovnom umeću, a manje u koloritu. Druga vrsta prazničnih jaja su ona koja su ofarbana različitim bojama, odnosno mehaničkim nanošenjem na ljusku. Treću vrstu čine jaja koja se ukrašavaju lepljenjem listova biljaka, koje se posle kuvanja otiskuju na kori jajeta stvarajući jedinstveni prirodni ukras. U novije vreme sve se šire koriste nalepnice, ili specijalne folije kojima se jaja "oblače".

Bez konkurencije su ipak jaja koja se šaraju različitim ornamentima. Ova tehnika rasprostranjena je u mnogim delovima Srbije, a postiže se korišćenjem voska kojim se iscrtavaju ukrasi. U primenjenoj umetnosti ovaj način oslikavanja naziva se batik. Vosak se nanosi posebnim perom od bakarnog lima, kojim se crta po ljusci. Posle potapanja u farbu, na mestima na kojima je bio vosak farba se ne prima, pa tu ostaju ukrasi koji jajima daju posebnu lepotu.

Jaja se danas farbaju najčešće posebnim industrijskim bojama, mada veliki broj domaćica najradije koristi prirodne materijale za farbanje - lukovinu, varzilo, koprivu, cvet ljubičice, borovnice...