Palata u kojoj je Tito bio 66 puta

UŠUŠKANA u spokoju stoletnih stabala panonskog hrasta, čempresa, kedra i ariša, nekadašnja rezidencija maršala Tita u Karađorđevu, nadomak Bačke Palanke, na prvi pogled odaje utisak dobrog domaćina koga je od silnih priprema za doček značajnih gostiju uhvatio blagi dremež. Ali, već 34 godine sve je spremno kao da će zvanice svakog časa naići.

Vreme je ovde stalo još onog 1. januara 1980. godine kada su Broza, posle novogodišnjeg dočeka sa najbližim saradnicima, odavde odvezli na lečenje u Ljubljanu.

- Idem, ali brzo ću se vratiti! - doviknuo je već onemoćalim glasom jugoslovenski predsednik i iz limuzine dugo mahao brojnim i zabrinutim partijskim drugovima rezidencijalnim čuvarima, kuvarima, konobarima, baštovanima... Svi zajedno slutili su da je to put bez povratka.

Od tada rezidencija živi tihim, osamljeničkim životom. Titovi naslednici, predsednici kojima je ostavio ovu raskošnu oazu, retko navraćaju. Ne nalaze vremena, jer četvorogodišnji mandat nije isto što i doživotni. A ni radovi na uklanjanju ruševina Brozove države nisu još privedeni kraju.

Pamti se da se Milošević ovde sa Tuđmanom 1991. dogovarao o tajnoj podeli Bosne i Hercegovine. Na neformalnom samitu, Tadić je pre tri godine ugostio predsednika Turske, Abdulaha Gula i članove predsedništva Bosne i Hercegovine. Aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić navratio je jednom u kratku, protokolarnu posetu, pretprošle godine na početku svog predsedničkog mandata.

Nekadašnje Titovo omiljeno pribežište, šezdesetih godina prošlog veka često je pominjano u vestima svetskih agencija. Ovde je predsednik SFRJ ugošćavao svetske državnike - predsednika Sovjetskog Saveza Leonida Brežnjeva, britanskog feldmaršala Bernarda Montgomerija, lidera španskih komunista Santjaga Karilja, kambodžanskog princa Norodoma Sihanuka...

Danas, rezidencija nosi naziv Reprezentativni objekat „Karađorđevo“. U nadležnosti je Ministarstva odbrane, a svu potrebnu brigu o njemu vodi Garda Vojske Srbije. Upravnik je kapetan Borivoj Šikić, a reporterima „Novosti“ tajne rezidencijalnog kompleksa pokazala je njegov zamenik Tatjana Krstić. Za 18 godina, koliko radi ovde, videla je više novinara nego predsednika i diplomata. Za „sedmu silu“ iz Srbije, ali i iz bivših jugo-republika, rezidencija je privlačna poput velike enigme. Samo retkima se, uz posebno odobrenje, otvori gvozdena masivna kapija na ulazu u ograđeni kompleks.

- Tajni, zapravo, i nema, ali istina je da pristup u rezidenciju nemaju turisti niti školske ekskurzije - kaže Tatjana, i dodaje da je najveća vrednost kompleksa raskošna priroda i tišina „koja se ovde čuje i dušu umiruje“.

Ovaj prirodni raj, tik uz Dunav, u prošlosti je bio močvara. U vreme visokog vodostaja, voda se razlivala naširoko ovim krajem sve dok nije stigla komanda da se vojska lati mukotrpnog posla, močvaru isuši, a vodu ukroti.

Kada je napravljeno prvo od 16 jezera, Tito je upravniku rezidencije Dragi Malenici rekao:

- Ha, majku ti božju, ovo lijepo izgleda, kopaj dalje!

„Iskopano“ je 16 jezera. Uporedo su vredne vojničke ruke uz pomoć raspoloženih meštana 1957. sagradili „vilu za odmor“, dvospratno zdanje povezano liftom. Krasi ga predsednički glavni i pomoćni radni kabinet. U prostranoj sali za 150 gostiju održavane su i dramatične sednice, poput one sedamdesetih, povodom „hrvatskog proleća“. Monumentalna prostorija prekrivena je debelim žutim tepihom, a zidovi i plafoni obloženi najkvalitetnijim lakovanim drvetom. Dugački sto zastrt je zelenom čojom, salu greju ogromne kaljeve peći boje žada. U prizemlju su saloni za prijem gostiju, dve trpezarije, a na spratu 12 soba za prenoćište.

O spavaćoj Titovoj sobi ispredane su mnoge priče, ali bez pravog razloga. U petnaestak kvadrata dominiraju veliki bračni krevet, dva noćna ormarića, garderober... Sve autentično, iz Brozovog doba, osim dva para papuča, po jedan s obe strane kreveta. Za svakog novog predsednika i prvu damu kupuje se novi par.

U pedantnom protokolu rezidencije zabeleženo je da je Tito ovde boravio 66 puta. Od palate u Karađorđevu draža mu je, kažu, bila samo ona na Brionima. A voleo je raskoš i umeo je u njoj da uživa. Zidove svih odaja i danas ukrašavaju umetničke slike najvećih jugoslovenskih majstora kičice.

Salonske garniture presvučene su najfinijom kožom ili meblom, te i danas odolevaju vremenu. Šank iznenađenja, nabavljen negde u inostranstvu sedamdesetih godina, i sada se nepogrešivo pokreće na dugme. U radnom kabinetu, za stolom od kuvane bukovine, potpisivao je Tito mnoge važne dokumente, odlučivao o tuđim sudbinama, krojio globalnu politiku. U obližnjem lovištu često je lovio jelena lopatara, muflona ili divlje patke.

Jutra je najradije provodio u kući na vodi. Na velikoj terasi, nadvijenoj nad najveće jezero, pio je prvu jutarnju kafu, i pratio jata plovki i labudova. Odatle mu je pogled pucao na bezmalo svih 436 hektara rezidencijalnog kompleksa (275 hektara je pod šumom), zaštićenog belom sigurnosnom ogradom.

Za razliku od većine Titovih rezidencija u bivšim republikama, „Karađorđevo“ nije prepušteno nemilosrdnom zubu vremena.

SILOM PRILIKA - “TITOVAČA“

VINARIJA je jedini deo kompleksa koji je izgubio sjaj. Podzemne vode oštetile su podrumske zidove, a velika vinska burad prazna su i setno podsećaju na vreme kada je ovde stizalo najkvalitetnije vino iz zemlje i inostranstva. Od 2.000 boca ekskluzivnog vina sačuvano je tek nekoliko. Peh se dogodio tokom jednog od poslednjih boravaka ovde, kada se Tito požalio da je u vinariji prohladno. Neko je preduzimljivo zagrejao podrum, pa i flaše s vinom. Piće je brže-bolje presuto u kazan, skuvana je rakija i odmah je dobila ime - „titovača“.