Kad je Prešern postao Milka

Čuvar starog duha Beograda nije bio samo čuveni "Bermudski trougao" između zgrada "Politike", Radio Beograda i opštine Stari grad, koji su činile kafane "Šumatovac", "Pod lipom" i "Grmeč". I oko "Borbine" kuće postojao je "triangl" sastavljen od kafana "Venera", "Rad" i "Prešernova klet". Pride, tu ide i kafana "Bosna", kao i hotel "Union".

Dok je prvi "trougao" zakatančen, "borbaši" su imali malo više sreće. Ostala im je više puta "preparirana" "Prešernova klet" kojoj je nedavno dodat naziv "Crna kornjača". Da su se pitali nekadašnji konzumenti ovog prestoničkog lokala krstili bi ga verovatno kao "smuk". Jer tu se ranijih godina opasno točilo i pilo. Hotel "Union" nije mnogo prepariran, već malo-pomalo renoviran, "Venera" se negde ugasila u kafanskom sazvežđu, "Rad" nije više ni bar, a "Bosna" je kafana koje više nema.

Bavićemo se, dakle, kafanom koja je bila najposećenija i centar "borbaškog trougla". Da se ne zaboravi. Nastala je 1952. godine. Za nju se vezuje i jedna urbana legenda. U vreme one velike Jugoslavije u ovoj kafani je pored Prešernovog portreta visila i ogromna Titova slika. Pripoveda se da je kada je Tito umro zid oko slike počeo da puca. Popravljen je, ali je i dalje pucao. Tek kada su 1991. godine skinuli Brozovu sliku i zamenili je drugom, zid je ozdravio!

Saznajemo, međutim, i drugu legendu iz krugova bliskih šanku. Naime, kada je jedan od gostiju ugledao veliku Titovu sliku rekao je: Razumem šta će vam ovaj ovde, ali šta će vam Milka Planinc na ovoj maloj slici pored njega. U stvari, bio je to portret Franca Prešerna. Ali, čovek je malo pomešao piće i frizure.

Naravno, da nam nije namera da kritikujemo nacvrcane i vesele goste. I naravno da su u "Prešernu" sedeli alkoholičari, ali ne klasični, nego oni opšte prakse. Mada su bili poznatiji po svom zanatu i profesiji: glumci, pisci, novinari, pesnici, slikari, automehaničari, kelneri, džeparoši, taksisti, pa i neki političari. Samo u kafani su bili jednaki, samo u kafani nije bilo podela, osim onih na špriceraše, vinopije, rakijaše ili na one koji meze i one koji jedu - napisao je jedan tviteraš, a ko zna možda i nekadašnji rakijaš.

Kada bismo nabrajali ko je sve bio na prvoj šank-liniji mnogo bi se tekućine potrošilo. A posebna priča je bio podrum "Kleti" sa oko petnaestak strmih stepenika, gde se okupljalo sjajno društvo svih profila. Među njima jedan od najpoznatijih gostiju bio je i čuveni Danilo Kiš. Uz sveže orošeno vino i neizbežnu gitaru tih pedesetih i šezdesetih godina bio je jedna od glavnih zvezda "Prešerna". I nema tog transfera za kojeg bi ga gosti "Prešerna" trampili za onaj "Politikin" trougao.

Divan ljudski trag ostavio je i pravi boem, slikar Sava Bogojević. Nezaboravan je bio i jedan upad Slobodana Markovića - Libera Markonija. Sjurio se niz stepenice sa grupom Cigana-svirača. Zasukao je rukave, razdrljio košulju i zaurlao: "U tem Somboru". Muzičarima je davao samo po pola novčanice, a drugu polovinu trpao pažljivo u svoj džep. Zatim je vadio po jedan mali krug iz sredine novčanice, lepio ga sebi na čelo a ostatak davao muzičarima. I na taj način ih sprečavao da ga ostave.

Ova kultna kafana, bila je za mnoge novinare iz "Borbine" kuće druga redakcija. Mnogima su prve novinarske tekstove tu čitali njihovi prvi urednici. Kada nije bilo kompjutera i elektronske pošte, kada je urednik dobijao tekst otkucan na "olimpiji", već korigovan i skraćivan i prekrajan uz pomoć makaza i selotejpa i pokušavao da ispravi sve od lida pa do slovne greške. Dešavalo se ponekad da su novinari čitali šta su napisali pred svima njima, novinarima okupljenim oko kafanskog stola u oblaku dima, nad čašicom ljute i šoljicama crne kafe, bez šećera.

Tih vremena naravno da više nema. "Prešernova klet" je proteklih godina menjala razne gazde i dezene, do te mere da više niko od stalnih gostiju ni pijan nije želeo da zaviri u nju. Opet iz krugova bliskih šanku saznajemo da će "Prešern" uskoro postati ono što je nekad i bio. Za sada je tu "Crna kornjača", ali korak po korak možda se i vrate stara vremena.