Od bogatstvasamo sećanje

KADA je Mileva Marić dovela svog supruga Alberta Ajnštajna u Titel, da vidi mesto gde se rodila, ponosni otac i tast, ne preterano srećan što mu se ćerka udala za stranca jevrejskog porekla, poveo ga je u šetnju. I dok su posmatrali kako promiču modre vode Tise, Ajnštajn je tastu živo objašnjavao na čemu trenutno radi. Šta mislite o tome, upitao ga je odjednom Ajnštajn. Tast mu je, pošto je malko razmislio, odgovorio: "Sve ti je relativno, moj Alberte".
U gradiću koji živi od sećanja, najradije ovako pripovedaju o boravku velikog naučnika u njihovom malom mestu. Ajnštajn je postao čuven po teoriji relativiteta, a Titel, koji nije bolje iskoristio istorijski podatak, utonuo je u sećanje na ovaj događaj.
LUKA I TURIZAM
POSLEDNJIH godina, ipak, polako se izvlači iz zagrljaja prošlosti. Zaustavlja se trend iseljavanja i prodaja kuća (trenutno je napušteno oko 200 kuća) i gradić od 6.000 stanovnika umiva svoje lice i staro ruho zamenjuje novim. Sređene su ulice, trgovi, i jedini hotel kojeg je otkupio i adaptirao tamošnji privatnik Milorad Radulović.
U njega mahom dolaze sportisti na pripreme, jer imaju dobru halu za treniranje, i po koji putnik namernik. A da li se isplati? Na to pitanje Radulović podiže ramena. "Ne znam još, verujte ne smem da podvučem crtu".
U prošlom veku Titel je bio jedan od bogatijih gradova, poljoprivreda i trgovina rekama donosile su mu blagostanje. Danas su poljoprivrednici rascepkani, a radi tek nekoliko preduzeća.
Recimo, preduzeće za izradu čamaca koje je kupio nemački većinski partner, Ciglana koja pravi najbolje cigle od titelskog lesa, privatna živinarska farma, Vranić farma, najveća u Srbiji, fabrike metalne galanterije i plastičnih masa. Fabrika konzervi sa hladnjačom koja je u staroj Jugoslaviji proslavila Titel, nije imala sreće. Kupio ju je jedan privatnik koji je potom uhapšen, pa je država poništila ugovor i sada propalo preduzeće treba postaviti na noge i, ponovo, na tender.
Iako je jedna od najsiromašnijih opština Vojvodine, sa prosekom plata od 16.000 dinara i zvanično sa 2.500 nezaposlenih, i isto toliko integrisanih izbeglica, Titel nije uspeo da dobije status siromašne opštine, a time i mogućnost pomoći iz fondova za siromašne.
- Ne mogu da razumem da je Beočin dobio taj status, a mi nismo. Ne stidimo se svog siromaštva, ali hoćemo da ga iskorenimo - kaže predsednik opštine Milivoj Petrović. - Sreća je u nesreći što nismo imali industriju, pa sada možemo da se okrenemo razvoju turizma.
Veliki su planovi za budućnost gradića koji ima Begej koji se uliva u Tisu i Tisu koja se uliva u Dunav. Na obali Tise zamišljeno je da se izgradi velika luka a pored nje marina, apartmanski kompleks, kampovi, sportska igrališta, trim staze, splavovi... Kupalište trenutno postoji i kažu da je leti puno posetilaca iz Beograda. Plan ofanzivnog razvoja turizma, vredan pet miliona evra, mogao bi da uspe.
Stevan Gačevski, načelnik za ekonomiju i budući prvi čovek turističke organizacije, navodi jedan jak razlog:
- Imamo mogućnost da dobijemo tri miliona posetilaca - kaže on. - Zrenjanin je na 30, Novi Sad na 40, a Beograd na 50 kilometara odavde. Neka bar trećina ljudi iz tih gradova povremeno dođe kod nas na Tisu, i eto uspeha. Imaćemo čime da ih dočekamo. Takođe, tražićemo da dobijemo privremeni granični prelaz da turisti na brodovima koji prolaze kroz Srbiju mogu i ovde da svrate. Sada oni izlaze samo u Novom Sadu i Beogradu. I ne saznaju da je baš ovde negde sahranjen Atila.
Na jednom od sprudova koje Tisa vremenom uporno nanosi dok ne postanu ostrva, najverovatnije je grob hunskog vođe poznatog kao Bič Božji.
"OBRISANA" TVRĐAVA
ODNEKUD, ove godine u centru Titela nastanile su se sove. Na nekoliko velikih breza, tik uz osnovnu školu, kunjaju danju, noću lete. Mladi biolozi izbrojali su ih: ima ih 40. Dok ne stigne odgovor otkud one u centru grada nagađa se da su izabrale Titel zbog mirnog karaktera stanovništva, a ne Carsku baru, koja je preko puta, na desnoj obali Tise.
Zahvaljujući divnoj, netaknutoj oazi Carske bare, opština Titel može da se pohvali obiljem retkih ptica. Sve su gotovo pod zaštitom.
Osim rodne kuće najpoznatije srpske fizičarke i hunskog vođe, Titel ima najstarije brdo u Evropi, staro 45.000 godina. I na njemu stepsku floru. Nekada davno na njemu bila je tvrđava. Imali su je samo Petrovaradin, Bač i Titel. Rušili su je naizmenično kroz vekove Austrijanci i Turci, sve dok Karlovačkim ugovorom nije zabranjeno da se moćna tvrđava više obnavlja. Otada, propadala je polako, sve dok nije nestala sa lica zemlje.
Ali Titel će je podići. Iznova, izgradiće kamen po kamen sve dok ne bude onakva kakva je nacrtana u starim hronikama. U ravnici breg, a na bregu tvrđava sa koje se vide sva sunca i kiše ravnice...

ČUDO OD "PLANINE"
TITELSKI breg, visok 132 metra, najneverovatnija je tvorevina prirode u besprekornoj vojvođanskoj ravnici. Pod zaštitom je države kao prirodno dobro retke vrednosti. U svetu nauke nadaleko je čuven, jer je jedan od najstarijih u Evropi, što više znaju inostrani naučnici nego svet u Srbiji. Najviša je tačka u Bačkoj, pa su u Titelu štampali planinarske knjižice koju dobije svako ko se na breg popne.
- Kad je lepo vreme video se Avalski toranj, a kad duva košava osećamo miris sarme iz Beograda - kaže Gečevski.

ŠAJKE I GALIJE
POZNATE šajke, ratni brodovi, i danas se prave u Titelu, samo što su sada turistički. Grad će kao turističku atrakciju napraviti i galiju, kakve su nekada ovde plovile.