Gosti pristižu cele godine: U Srbiji nema klasične turističke sezone

SRBIJU iz godine u godinu posećuje sve više turista. U periodu od januara do novembra prošle godine boravilo je ukupno 3.420.561 gostiju. To je sedam odsto više u odnosu na isti period 2018. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Skoro je podjednaka zastupljenost domaćih i stranih putnika.

Domaćih turista bilo je 1.712.925, a inostranih 1.707.636. Oni su u Srbiji ostvarili ukupno 9.387.488 noćenja. Domaći turisti najviše su boravili u Vrnjačkoj Banji, zatim slede Zlatibor, Sokobanja, Kopaonik, Beograd, Tara... Od inostranih zemalja, najveći broj noćenja ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegodine zatim slede turisti iz Kine, Crne Gore, Turske, Rusije.

- Porast turista je rezultat odlične promotivne kampanje Turističke organizacije Srbije i drugih lokalnih organizacija poput Turističke organizacije Beograda, Novog Sada, ali i regionalnih kao što su Turistička organizacija Vojvodinie i zapadne Srbije - objašnjava Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam Privredne komore Srbije. - Tokom zimske sezone vidljiv je rast broja gostiju iz Rumunije, Slovenije i Grčke na našim planinama. Odlična promocija ski-centara, objedinjena kampanja hotela, privatnog smeštaja ali i "Skijališta Srbije", pa su Kopaonik, Zlatibor, Stara planina i Tara popunili svoje kapacitete. Očekujemo da se i ove godine nastavi rast broja turista, procentualno zavisno od sezone. U aprilu, maju i junu zastupljen je veći rast zbog kongresnog turizma. U januaru i februaru pada broj gostiju u gradovima, ali to nije u potpunosti pravilo i za Beograd, zbog samog dočeka Nove godine, festivala "Beogradska zima", a i krajem februara se održava Sajam turizma. Turistima su letnji meseci atraktivniji i zbog vremena ali i odmora. Srbija kao destinacija tada dominira zbog manifestacija i festivala poznatih u Evropi ali i svetu, kao i zbog prirodnih lepota i kulturno-istorijskog nasleđa koji su obavezan deo ture bez obzira na to koji je povod dolaska.

A da bi tako i bilo, ponuda Srbije se promoviše na mnogim internacionalnim sajmovima i poslovnim skupovima. Privredna komora Srbije planira da prvi put učestvuje na sajmu turizma u Budimpešti krajem februara sa Privrednom komorom Vojvodine ali i Agencijom za upravljanje lukama. Pored ruralnog turizma koji ćemo predstaviti u Mađarskoj, ističe se i projekat "Probudi Dunav". Uspešno ga sprovodi Agencija za upravljanje lukama, a cilj mu je razvoj i promocija kruzinga u Gornjem i Donjem Podunavlju, kroz povezivanje jedanaest autentičnih gradova. Reč je o Smederevu, Kladovu, Donjem Milanovcu, Kostolcu, Golubcu, Velikom Gradištu, Novom Sadu, Beogradu, Sremskim Karlovcima, Apatinu i Banoštoru.

- Tokom trajanja projekta, pored tri postojeća međunarodna putnička pristaništa u Beogradu, Novom Sadu i Donjem Milanovcu, Agencija je otvorila još tri nova međunarodna putnička pristaništa - u Smederevu, Kladovu i Golupcu - ističu u Agenciji za upravljanje lukama. - Do kraja ove godine planirano je otvaranje još dva nova međunarodna pristaništa na Dunavu - u Zemunu i Velikom Gradištu, lokacija Ram. Agencija je u prošlogodišnjoj nautičkoj sezoni evidentirala više od 1.500 pristajanja kruzera na međunarodnim putničkim pristaništima u Srbiji, što predstavlja povećanje od skoro 30 odsto u odnosu na isti period 2018. godine.

Promocija prirodnog bogatstva Podunavlja će omogućiti razvoj istočnih i severnih krajeva naše zemlje i putničkog rečnog saobraćaja u Srbiji. Na taj način podstiče se povećanje prihoda lokalnih samouprava kroz turizam i afirmaciju domaće radinosti, naša zemlja staje rame uz rame sa evropskim liderima u nautičkom turizmu, a opštine koje leže na obalama Dunava dobijaju svoje mesto na turističkoj mapi Evrope.

U toku su pripreme za predstojeći Sajam turizma u prestonici, a na štandu Privredne komore Srbije u Hali 1 predstaviće se do 20 kompanija. Poslovni partneri Komore su "Beogradski sajam" i Evropska mreža preduzetništva.

- Deo štanda će posedovati moderno uređen wi-fi lounge, a sa druge strane predviđena je i poslovna zona u kojoj će se održavati sastanci registrovanih posetilaca koji su se umrežili preko poslovnog B2B portala - napominje Tijana Maljković. - Zajedno sa rezervacionom platformom "Booking.com" organizujemo dve edukativne radionice tokom sajma. Jedna će biti namenjena kategorisanom privatnom smeštaju gde će moći da čuju kako da unaprede onlajn prodaju i što bolje plasiraju svoje kapacitete na ovom sistemu. Druga radionaca će biti namenjena hotelima i novim trendovima u hotelijerstvu.

PREDSTAVLjANjE U BEČU

PRIVREDNA komora Srbije i Privredna komora Vojvodine su predvodile privrednu delegaciju iz Republike Srbije koja je predstavila turističku ponudu Srbije, na Međunarodnom sajmu turizma "Ferien" u Beču, a koji se održao od 16 do 19. januara 2020. Sa Privrednom komorom Srbije i Privrednom komorom Vojvodine na Međunarodnom sajmu turizma "Ferien" u Beču, turističku ponude Republike Srbije predstavljaju Turistička organizacija Vojvodine, Turistička organizacija Grada Novog Sada, Beogradski sajam, Hotel "Romonda", Marina Apatin, Belgrade Hotels Group, UTP "Srbija", Hotel "Zlatnik", turistička agencija "Travelino", Hotel "Prezident" Novi Sad, Eko-etno kompleks "Kapetan Miša Breg", Agencija za upravljanje lukama, Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gornja Trepča", turistička agencija "Magelan", Turistička organizacija Boljevci, Opština Knjaževac, Hotel "Šeraton" Novi Sad, "Sunčana reka", Hotel "Kladovo" i Aqua star, "Vojvodinašume - Turist", "Majkin salaš", Kompas travel&tourism, Vinarija "Zvonko Bogdan", Pansion ANA, TO Niš, Privredna komora Zaječara, TO Kraljevo, "Zornića kuća", TO Knjaževac, Crystal code rentals, TO Subotica, TO Sombor, "Cepter hotels", TO Vršac.

TURA KROZ TRI ZEMLjE

PRIVREDNA komora Srbije radi na novom zajedničkom proizvodu sa susednim državama. Dosad smo već imali zajednički turistički proizvod sa Makedonijom, kao i sa Crnom Gorom.

- Od prošle godine radimo na zajedničkom proizvodu tri zemlje Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine - objašnjava Tijana Maljković. - Počeli smo sa umrežavanjem privrednih komora, turističkih organizacija i agencija. Hoćemo da od tri do pet tura obuhvati sve tri zemlje i to sa mogućnošću polaska iz sve tri. Teme ruta će se razlikovati, ali svi kulturno-istorijski spomenici će biti obuhvaćeni kao i manifestacije koje se tada održavaju u zemljama, zavisno od perioda. Ture će trajati između sedam i 14 dana. Cilj je da ih promovišemo na prekookeanskim tržištima, pre svega u Indiji, Kini, Japanu, SAD i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Gosti sa tih tržišta neće da obiđu samo jednu zemlju. Bitna je saradnja država zbog viznih režima, ponuda avio-kompanija, infrastruktire, carina, dostupnosti cele destinacije ali i umrežavanja lokalnih turističkih agencija. Važno je da gosti ne primete da ih u svakoj zemlji servisira druga lokalna turistička agencija, da svi učesnici u zajedničkom turističom proizvodu su sa lokala i da se na taj način podstiče razvoj svih samouprava, domaćinstava i domaće proizvodnje hrane i suvenira.