Prsluci žute boje i dalje prkose liberalnom kapitalu

POD efektima čarobnog napitka nepoznatih sastojaka, goloruki su izluđivali čitave rimske centurije. Izvezli su posle svetu politički model svrgavanja apsolutističke monarhije i uvođenja republike, podarili mu Deklaraciju prava čoveka, kamenim kockama iz kaldrme Latinskog kvarta prodrmali uspavanu demokratiju. Prslucima žute boje prkose liberalnom kapitalu već duže od godine. Sada su, samo njima poznatim darom i upornošću, primorali vladu da odustane od povećanja starosne granice za odlazak u penziju.

Naslednici Asteriksa i Obeliksa su poznate bundžije. Kad im se nešto ne dopadne, krenu u juriš, pa šta bude. Cilj opravdava sredstvo. Godine 1789, 1968. i 2020. ostaće, svaka na svoj način, ubeležene u kalendar društvenih dostignuća u Francuskoj. Vlast je ustuknula, ali štrajkači poručuju da neće odustati sve dok stečena prava budu u opasnosti. Neki od sindikalnih vođa ovih dana opet prizivaju revoluciju.

Ta solidarnost omogućila im je da rade 35 sati nedeljno, svima godišnji odmor od pet nedelja, bonove za topli obrok, efikasnu zdravstvenu zaštitu, besplatne sveske u školama, gotovo nedodirljivu odbranu radnog mesta. Sada se bore da ne skončaju život za radnim stolom i proizvodnom trakom.

PROČITAJTE JOŠ: KOMENTAR: Mržnja

Francuski model nikada nije bio politički korektan. Danas trpi privreda, reforme ne mogu da se sprovedu do kraja, državna kasa je sve praznija. Ali, možda će im jednom neke nove generacije na planetarnom nivou biti zahvalne zato što su sproveli još jednu tihu revoluciju koja nije dozvolila mondijalizmu da se do kraja razmahne, baš kao što su im u prošlosti bili blagodarni za uvođenje republikanske tradicije, sticanje građanskih prava i razmrdavanje učmale birokratije.