Bez roka za sporazum sa Prištinom

SRBIJA je dobila rok mogućeg ulaska u Evropsku uniju - do 2025. godine - stoji u novoj Strategiji proširenja na Zapadni Balkan, koja je u utorak zvanično predstavljena u Strazburu, na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta. Isti mogući datum prijema odnosi se samo još na Crnu Goru.

Iako su se u vrhu EU "lomila koplja" oko davanja konkretnih rokova za prijem novih članica, jer su se tome protivile Nemačka, Holandija i Belgija, ta stavka je ostala, ali uz ogradu da će brzina napredovanja zavisiti od pojedinačnih zasluga i konkretnih rezultata.

Takođe, iz konačne verzije dokumenta izbačeno je oročavanje postizanja sveobuhvatne normalizacije odnosa Beograda i Prištine do 2019. godine. Umesto toga, podvlači se da bi dve strane trebalo hitno da zaključe sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum.

PROČITAJTE I: FINALNI TEKST STRATEGIJE O PROŠIRENjU: Obavezujući sporazum nije "oročen" na 2019. godinu; Priština može u EU

Osim ove, novina u odnosu na prvobitni tekst Strategije jeste i odnos Brisela prema Kosovu. Poslednja verzija predviđa da Kosovo može da napreduje na evropskom putu "kroz implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju" i to kada "dozvole objektivne okolnosti".

Španija je tokom izrade Strategije poslala više primedaba Briselu, protiveći se bilo kakvim naznakama državnosti Kosova na njegovom evropskom putu.

Iako u Evropskoj komisiji naglašavaju da se Strategija odnosi na ceo region Zapadnog Balkana, samo su Srbija i Crna Gora u Strategiji dobile rok mogućeg ulaska u EU:

- Drugi bi mogli da ih sustignu, ali su ovo jedine dve zemlje sa kojima se uveliko vode pregovori o pristupanju - navodi se u dokumentu.

EK je spremna da pripremi preporuke za otpočinjanje pregovora o pristupanju Albanije i Makedonije, dok je za BiH navedeno da bi, uz kontinuirani napor i angažovanje, mogla da postane kandidat za članstvo.

Predstavljajući Strategiju, evropska šefica diplomatije Federika Mogerini i komesar za proširenje Johanes Han poručili su u utorak da je Zapadni Balkan dobio istorijsku šansu, a da je pomenuti rok učlanjenja samo "indikativan datum". Mogerinijeva je navela da 2025. nije ni cilj, ni rok, nego "realistična perspektiva za okončanje procesa pridruživanja":

- Cilj nam je da uvedemo Zapadni Balkan u EU, ne u dalekoj budućnosti, već u našoj generaciji. Napredak regiona ka članstvu postaje nepovratan i opipljiv.

Za Hana je navedena godina prijema Srbije i Crne Gore "ambiciozna, ali izvodljiva":

- Naravno, svi uslovi se moraju ispuniti. Države članice EU neće prihvatiti nove koje nisu rešile bilateralna pitanja i sukobe - bio je jasan Han, rekavši da se ne radi ni o kakvom "omekšavanju uslova".

Strategija najavljuje i "postepeno povećanje" pretpristupnih (IPA) fondova za Zapadni Balkan do 2020. godine. Navodi se šest oblasti u kojima će EU da pojača svoju podršku i pomoć regionu, počev od jačanja vladavine prava, jačanja bezbednosti i rešavanja pitanja migracija, jačanja transportne i energetske povezanosti regiona, pokretanja digitalne agende Zapadnog Balkana, do podrške pomirenju i dobrosusedskim odnosima.

Poseban deo Strategije odnosi se na predlog povećanog učešća svih partnera sa Zapadnog Balkana na neformalnim savetima EU i drugim sastancima na teme od zajedničkog interesa, kao što su spoljna politika, bezbednost, odbrana, migracije i transport.

- Posle Samita Zapadnog Balkana u maju u Sofiji, dalji sastanci sa liderima sa Zapadnog Balkana bi trebalo da budu predviđeni u kontekstu odgovarajućih sastanaka Evropskog saveta - navodi se u Strategiji.

U dokumentu se takođe upozorava da EU neće prihvatiti da uvozi regionalne sporove i nestabilnost koje oni nose i da "moraju biti pronađena i primenjena konačna i obavezujuća rešenja pre pristupanja". Strategijom se zemlje Zapadnog Balkana pozivaju i da znatno ojačaju vladavinu prava.

U dokumentu se navodi i da je članstvo u EU "stvar izbora" i da je za to "potreban politički i društveni konsenzus i podrška građana". Kod lidera Zapadnog Balkana "ne može biti dvoumljenja oko toga gde pripada Zapadni Balkan i u kom pravcu ide", navodi se u dokumentu. Dodaje se da je potrebno doneti "posebne aranžmane" kako zemlje koje uđu prve ne bi mogle da blokiraju pristupanje ostalih zemalja Zapadnog Balkana.

DOLAZAK HANA, TURNEJA JUNKERA

EVROPSKI komesar za proširenje Johanes Han stiže u sredu u Beograd, gde će razgovarati sa predsednik Srbije Aleksandrom Vučićem. Na Zapadni Balkan krajem meseca dolazi i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Od 26. februara do 1. marta, on će posetiti Beograd, Podgoricu, Prištinu, Sarajevo, Skoplju i Tiranu, a turneju će završiti u Sofiji, glavnom gradu predsedavajuće Uniji - Bugarske.

On je u utorak poručio da svi granični sporovi moraju biti rešeni pre pristupanja. Junkerovo upozorenje usledilo je nakon govora hrvatskog premijera Andreja Plenkovića u Evropskom parlamentu o budućnosti EU. Inače, Hrvatska i Slovenija, i nakon međunarodne arbitraže, nastavljaju da se spore oko granica.

PRIZNANjE SRBIJI I ODGOVOR NA VUČIĆEV ZAHTEV

PREDSEDNICA Vlade Srbije Ana Brnabić zahvalila je svim državama članicama EU koje su svesrdno podržavale Srbiju na evropskom putu i dale podršku Strategiji Evropske komisije za Zapadni Balkan. Na konferenciji za novinare, koju je povodom usvajanja Strategije održala u Vladi Srbije, zajedno sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i ministarkom za EU Jadrankom Joksimović, Brnabićeva je rekla da je inicijativu za neku vremensku odrednicu za Srbiju tražio predsednik Srbije Aleksandar Vučić:

- Mislim da je ovo odgovor na njegove stalne i uporne zahteve da Srbija ipak na kraju dobije neki period na koji možemo da računamo. Strategija je priznanje Srbiji za napredak ka EU, prepoznati smo kao lider u regionu. Sada imamo još veću odgovornost, za nas su prioritet reforme, a ne brzina i nećemo tražiti prečice na evropskom putu.

Brnabićeva je dodala da bi bilo najlakše ostaviti zamrznuti konflikt na Kosovu i Metohiji budućim generacijama ali da Beograd želi da reši to pitanje.

Ministarka Joksimović izjavila je da je Strategija jedna od najsnažnijih pozitivnih poruka koje je Srbija dobila od EU. Ona je rekla i da je pravno obavezujući sporazum s Kosovom predviđen još ranije i da nije novina, kao i da njegov sadržaj mora proizaći iz dijaloga Beograda i Prištine.

Ambasador Fabrici poručio je da je "ovo istorijski dan za ceo Zapadni Balkan koji ima jasnu evropsku budućnost, ali da pre članstva moraju da se reše sva otvorena pitanja".

NORMALIZACIJA DO KRAJA MANDATA EK

VISOKA predstavnica EU Federika Mogerini iznela je lično očekivanje da bi pregovori o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine mogli da se završe do kraja mandata ove Evropske komisije, odnosno do oktobra 2019.

Na pitanje da li proces proširenja na Srbiju služi samo zato da bi Beograd priznao Kosovo i kako misle da ubede preostalih pet članica EU da to urade, Mogerinijeva je ovako odgovorila:

- Ohrabrena sam činjenicom da su predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači pre nekoliko meseci pokrenuli novu fazu ka normalizaciji odnosa. Uverena sam da se to može ostvariti uspešno ako bude volje i političkog vođstva i podrške obe strane, do kraja našeg mandata.