Sva rešenja statusa KiM: Od podele pokrajine do dve Nemačke

POZIV predsednika države Aleksandra Vučića na unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, kako bi se došlo do trajnog rešenja koje će isključiti sukob kao opciju, podstaklo je prethodnih dana prisećanja i na ranije predloge kako razmrsiti kosovski čvor. U potrazi za primenjivim modelima tokom više prethodnih decenija često su proučavana već oprobana iskustva u zemljama širom sveta - od najširih autonomija do razgraničenja, a "Novosti" izdvajaju neke od najčešće pominjanih u javnosti.

1. DELjENjE NA ALBANSKU I SRPSKU TERITORIJU

Akademik Dobrica Ćosić je kosovsko pitanje potegao na sednici Centralnog komiteta 1968. godine, a od početka osamdesetih promišljao je o podeli kao trajnom rešenju. Kako je smatrao, to bi bilo pravedno, kompromisno i trajno razgraničenje i jedini način da se prevaziđu vekovni antagonizmi Albanaca i Srba. Zaustavila bi se velikoalbanska ekspanzija i stvorili uslovi za normalan život oba naroda, a razgraničenje Srba i Albanaca bilo bi bez težnji za etnički čistim teritorijama. Srednjovekovni srpski manastiri dobili bi samoupravni položaj po atoskom modelu.

Jedna od razrađenih opcija podele, dr Milovana Radovanovića, bila je da se Pokrajina smanji za 40 odsto u korist Srbije a da preostalih 60 odsto, koji ostanu Albancima, dobiju široku autonomiju, bez mogućnosti da ona ugrozi suverenitet Srbije.

Na pomen podele, sa albanske strane se uzvraćalo predlogom "razmene teritorija": ako se linija razgraničenja povlači negde popreko KiM, da se Albancima pripoje i Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Podela, inače,s nikada nije bila zvaničan državni predlog Beograda.

2. REGIONI, KANTONI I NOVO UREĐENjE

Regionalizacija SRJ ili podela na 13 regiona (koncept akademika Miodraga Jovičića) a Kosovo i Metohija bi, prema tom predlogu, bila dva posebna regiona.

Stvaranje pet kantona za Srbe na KiM predlagao je istoričar Dušan T. Bataković 1998. Prema ovom planu, koji je on nazivao teritorijalnim preuređenjem a ne podelom, gradovi u pokrajini bili bi pod mešovitom albansko-srpskom upravom, a pet kantona obuhvatilo bi uglavnom agrarna područja sa srpskom većinom kojima bi bili dodati srpski manastiri s imanjima koja su imali do rata 1941, do eksproprijacije. Granice opština bile bi izmenjene, tako da se otvori mogućnost za obrazovanje manjih opština koje grupišu mesta i sela sa pretežno srpskim stanovništvom. Albancima bi se, na drugoj strani, ostavilo da sami odaberu vrstu uređenja.

Kosovska Mitrovica

3. STVARANjE KLASIČNE UNITARNE DRŽAVE

Pretvaranje SRJ u klasičnu unitarnu državu, u kojoj bi se ukinule autonomne pokrajine (svojevremeno predlog SRS).

4. ZAMENA I KOPIRANjE REPUBLIKE SRPSKE

Još krajem 90-ih spekulisalo se da bi ponuda Beograda međunarodnoj zajednici mogla biti zamena teritorija: Kosovo za Republiku Srpsku. Deceniju kasnije izneta je ideja da sever KiM dobije najširu moguću teritorijalnu, suštinsku autonomiju i da bude neka vrsta entiteta, poput Republike Srpske.

5. FEDERALNI STATUS KAO MOGUĆE REŠENjE

Najpre se krajem 90-ih govorilo da bi trebalo razmotriti da se Kosovu da federalni status, odnosno da ono bude treća republika u okviru SRJ. Nešto kasnije, ideju o federalizaciji KiM i o statusu Srba kao konstitutivnog naroda, a ne nacionalne manjine na Kosmetu objasnio je i Zoran Đinđić u svom poslednjem intervjuu "Novostima" 7. marta 2003. godine. On je očekivao da se u Savetu bezbednosti povedu razgovori o ovom modelu, a ako to ne bi funkcionisalo, kao sledeću raskrsnicu video je razgovor o "nekakvom kiparskom modelu za Kosmet, sa civilizovanim teritorijalnim razmeštanjem stanovništva". Sa kosmetskom federacijom Srbija bi imala asimetrični odnos - sa srpskim entitetom dublje veze, a sa albanskim malo labavije. Ali, ako ni to ne bude funkcionisalo, onda bi, ukazivao je Đinđić, moralo da usledi neko "interno razgraničenje":

- Krajnja, rezervna varijanta je: međunarodna konferencija na kojoj bi se videlo kako da se sve trajno reši.

6. JUŽNOTIROLSKI MODEL PRIMENjIV

ČESTO je pominjan kao model čiji su elementi možda najprimenjiviji za kosmetski slučaj i buduću ZSO. Posle Prvog svetskog rata Južni Tirol je odvojen od Austrije i pripojen Italiji, a posle Drugog svetskog rata Pariskim sporazumom široka prava data su nemačkoj manjini. U Južnom Tirolu živi oko 35 odsto Nemaca i oko 60 odsto Italijana. Kako taj model u praksi funkcioniše, za "Novosti" je 2014. pojasnio Tomas Vidman, predsednik Skupštine Južnog Tirola:

- Niz zakonskih i administrativnih nadležnosti prebačen je na Južni Tirol. Pokrajina ima primarne i sekundarne nadležnosti, ali postoje i nadležnosti države. U primarna ovlašćenja spadaju kultura, obdaništa, socijalna pitanja, putevi, lokalni javni prevoz, trgovina, industrija, civilna odbrana... U okviru ovih oblasti Južni Tirol može da donosi zakone bez obzira na državne propise. Sekundarne nadležnosti su sport, školstvo i zdravstvo, dok su odbrana, policija, sudstvo i finansije u državnim rukama.

7. VIŠE OD AUTONOMIJE, MANjE OD REPUBLIKE

Deceniju pre nego je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova, najpre se u međunarodnim krugovima pojavila formula "Više od autonomije, manje od republike", a nešto kasnije tokom pregovora sa albanskom stranom srpska ponuda glasila je: "Više od autonomije, manje od nezavisnosti". Prva je podrazumevala sličan status pokrajine kakav joj je omogućavao Ustav iz 1974. godine, sa ravnopravnim učešćem u donošenju saveznih zakona, samostalno donošenje sopstvenog Ustava, sopstveno predsedništvo...

Druga je značila proširenu autonomiju, u odnosu na onu do 1999. i sa međunarodnim garancijama.

Pećka patrijaršija

8. OLANDSKA OSTRVA NEMAJU SUVERENITET

Ostrva nisu nezavisna, imaju svoju vladu, parlament, zastavu, policiju..., ali suverenitet pripada Finskoj. Imaju manje od 30.000 stanovnika, od kojih je oko 90 odsto Šveđana, dok je Finaca oko hiljadu.

9. PLAN KOJI JE DAO MARTI AHTISARI

Plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija iz 2007. predvideo je Kosovo kao multietničko društvo, a vršenje vlasti zasnivalo bi se na jednakosti svih građana. Predviđao je široku autonomiju za srpske opštine uz punu vlast Prištine. SPC na Kosovu bila bi priznata kao deo SPC u Beogradu, a kosovske institucije i autoriteti bi imali pristup njenim prostorima samo uz dozvolu SPC. Savet bezbednosti UN je, posle ruskog veta, odbacio Ahtisarijev plan.

10. JEDNA ZEMLjA SA DVA SISTEMA

Model jedne zemlje, a dva sistema, odnosno Hongkonga, primer je široke autonomije čije je delove srpska strana "pozivala u pomoć" tokom pregovora sa kosmetskim Albancima. Razlika od onosu na KiM je to što je i u Hongkongu većinsko stanovništvo kinesko. Posle vraćanja pod suverenitet Kine 1997, posle veka i po britanske vlasti, Hongkong je postao posebna upravna oblast, sa visokim stepenom autonomije u svemu osim u spoljnim i odbrambenim poslovima. Ima svoju valutu, zakonodavnu vlast i nezavisan sudski sistem, s tim što Svekineski nacionalni kongres može da ukine hongkonške zakone.

11. UGOVOR IZMEĐU DVE NEMAČKE

Ugovorom iz 1972. SR Nemačke i DR Nemačke nigde se izričito ne govori o međusobnom priznavanju dveju država, ali je predviđeno da će one razvijati dobrosusedske odnose i nepovredivost međusobnih granica, kao i da će sklopiti niz sporazuma u oblastima privredne saradnje, kulture, zdravstva, telekomunikacija, sporta. I ovaj model se pominjao tokom pregovora o Kosovu 2007. (izneo ga je predstavnik EU u posredničkoj "trojci" Volfgang Išinger), pa i danas od strane zapadnih političara, a glavni argument protivnika ovog rešenja je da su u obe Nemačke živeli Nemci, za razliku od etničke strukture na KiM.

12. ISKUSTVO STEČENO U SEVERNOJ IRSKOJ

Belfast

Razmatrali su se i elementi rešenja etničkog i verskog problema u Velikoj Britaniji između protestantske većine i katoličke manjine u Severnoj Irskoj. Tokom ovog konflikta katolici su pokušavali da pripoje Severnu Irsku Republici Irskoj, a unionisti-protestanti - Engleskoj. Mirovnim sporazumom iz 1998. Severna Irska dobila je vladu sa širokom autonomijom, a zauzvrat katolička paramilitaristička IRA se odrekla nasilja kao načina za rešavanje sporova između katolika i protestanata.

13. MEĐUNARODNA KRIZNA GRUPA

Pre samoproglašenja nezavisnosti Kosova MKG sugerisala je da sve strane treba da se slože da Kosmetu neće biti dozvoljeno da se ujedini sa Albanijom, da neće biti njegove podele i da će se međunarodno prisustvo u pokrajini nastaviti po više osnova čak i posle postizanja sporazuma.