Cvećarstvo je uvek BIZNIS koji cveta

Po rečima dr Ane Vujošević, docenta Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i stručnjaka Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, koji predvodi dr Jonel Subić, naša zemlja raspolaže pogodnim prirodnim uslovima, a Srbija, uz Francusku, ima najkvalitetnije ruže na evropskom tržištu. Kako kažu, gajenje cveća ne zahteva velike površine. Trgovinska razmena cveća u svetu iznosi 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata!

Lane je Srbija izvezla 3.000 tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti od 4,15 miliona evra. Uvezla je, međutim, mirisne proizvode za 11 miliona evra. Uglavnom iz Holandije, Italije, Belgije, Mađarske, ali i iz Kenije, Turske, Ekvadora i Kolumbije. Istovremeno, inostranim kupcima prodato je seme, sadni materijal cveća i rezano cveće. Najveće učešće u izvozu za 2019. imalo je takozvano živo cveće, a najznačajniji je bio izvoz ruža.

Kopredsednik Nacionalnog tima ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da su povećanje proizvodnje cveća, smanjenje uvoza i udruživanje presudni za uspeh u ovoj privrednoj grani.

- Prošle godine Srbija je platila sedam miliona dolara za uvoz cveća koje mogu da proizvedu udruženi domaćini uz primenu domaće nauke! To je veliki motiv da se bolje organizujemo, podignemo proizvodnju i uštedimo novac koji dajemo za uvoz cveća - kaže Krkobabić. - Proizvođači cveća, kao i svi drugi poljoprivrednici u Srbiji, postići će povoljniji rezultat samo ako se udruže. Jedino tako će biti uvaženi na pravi način i doći do pogodnosti lokalne samouprave i podsticajnih sredstava države. Udruženi, uz lična ulaganja, možemo da se približimo Holandiji, svetskom gigantu u proizvodnji i prometu u cvećarstvu.

Kako dr Ana Vujošević dodaje, u zavisnosti za koju vrstu cveća se proizvođač opredeljuje, vraćanje investicije bi moglo da se očekuje od tri do pet godina.

- U objektima zaštićenog prostora, cveće se proizvodi u malim serijama - kaže dr Vujošević. - Cena plastenika kreće se od 10 do 70 evra po kvadratu, gde je obezbeđeno i grejanje! Cena repromaterijala iznosi najmanje 2.000 evra za proizvodnju sezonskog rasada, dok su pojedine saksijske kulture skuplje!

Kako kaže dr Jonel Subotić, iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, moderan holandski staklenik na jednom hektaru košta oko 1,3 miliona evra. U proizvodnji ruže u takvom stakleniku očekuje se 1,8 miliona cvetova po hektaru i prihod od 576.000 evra. Istovremeno, troškovi su 375.000 evra i još 175.000 evra prve godine za supstrat i sadnju. Bruto zarada je 201.000 evra.

- U gajenju gerbera sa očekivanih 1,3 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod je 559.000 evra, dok su troškovi, ne računajući sadni materijal, 375.000 evra - kaže dr Jonel. - Očekivana bruto zarada je 184.000 evra godišnje. U proizvodnji kale sa očekivanih 1,1 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod je 286.000 evra, a ukupni troškovi iznose 239.400 evra.

GOTOVO 400 HEKTARA

CVEĆE u Srbiji proizvodi 2.125 gazdinstava na ukupnoj površini od 382,24 hektara. Uglavnom se gaje sezonsko cveća i neke vrste rezanih cvetova poput ruže, hrizanteme, ljiljana, gladiola i kala. Glavni proizvodni centri su beogradski region sa 40,76 hektara, ali i Šabac, Čačak, Varvarin, Kruševac i Kragujevac.

NAJVIŠE SADNICA LALA

NAJVIŠE sadnog materijala uvozimo za lale, narcise, zumbule i orhideje. Kada je o rezanom cveću reč, najviše uvozimo ruže, orhideje, hrizanteme i ljiljane. Ruže, karanfili i gladiole plaćeni su pet miliona dolara, seme i sadni materijal 2,8, a ostalo cveće tri miliona dolara. Ukrasno granje dodatno je plaćeno pola miliona dolara. Izvozimo, pak, od rezanog cveća pre svega ruže.