Stručnjaci tvrde da je reakcija vlade sačuvala radna mesta: Pomoć države spas za radnike

U velikoj meri očuvana je ekonomska baza, smatraju u PKS i ističu da smo na dobrom putu, ali da je sada najznačajnije da dodatnu podršku države dobiju najugroženiji sektori - turizam, ugostiteljstvo i putnički saobraćaj, o čemu se trenutno vode pregovori sa Vladom. Svi sagovornici "Novosti" naglašavaju da od oporavka naših najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera, a to su EU i region, zavisi i naš. Procene su da će za povratak u normalno stanje biti potrebno najmanje godinu dana.

Predsednik PKS, Marko Čadež, kaže da je pomoć države bila usmerena na očuvanje kičme privrede - malih i srednjih preduzeća, u kojima je zaposleno oko 900.000 ljudi:

- Srbija je jedna od retkih zemalja koja je imala pristojan izvoz u protekla dva meseca. Naše firme su zadržale svoja tržišta u inostranstvu, to je najvažnije. Predsednik Aleksandar Vučić je napomenuo da će nam biti potrebno godinu da se oporavimo. Kada pogledate druge zemlje, to je minimalan period. Nekim zemljama će biti pet do deset godina jer nisu uspele da očuvaju takozvanu kičmu ekonomije.

Bojan Stanić, iz PKS, navodi da je najvažnije da je Srbija očuvala ekonomsku bazu. Ukazuje da je osim državne pomoći, veoma značajna i podrška iz Vladinog paketa mera koja ide kroz Fond za razvoj i preko poslovnih banaka:

- Imamo informaciju iz Udruženja poslovnih banaka da se oko 80 odsto klijenata sa kojima su kontaktirali izjasnilo da je zainteresovano za kredite koji će se uz državne garancije plasirati ovim putem.

On ukazuje da nisu sva preduzeća podjednako pogođena krizom i ističe da su potpuno devastirana ona koja rade u oblasti putničkog saobraćaja, ugostiteljstva i turizma.

- Sada je bitno da se za njih obezbedi dodatna pomoć - objašnjava Stanić.

- Pregovaramo sa Ministarstvom finansija i Vladom da se donesu nove mere podrške za ove sektore u najkraćem roku.

Prema rečima ekonomiste Ivana Nikolića, to što na tržištu rada nema velikih lomova, što domaća ekonomija posle vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona nije pretrpela velike promene i zasada nema mnogo otpuštenih radnika, posledica je velikodušnog paketa Vladinih mera za oporavak privrede:

- Ovo što je do sada država uradila u smislu novčanih davanja je na granici onoga što može. Odricanje države od poreskih prihoda, bila bi neodrživa situacija, jer je trenutno u budžetu napravljen veliki jaz. Ta rupa će se popuniti jedino ako ekonomija bude radila i rasla. Kojom će se to brzinom dešavati, zavisi od evropskih ekonomija i njihovog izlaska iz krize, sa kojima smo povezani i od kojih umnogome zavisimo.

Činjenica je, kaže Nikolić, da se nećemo tako brzo vratiti u stanje pre pandemije, da se ekonomija neće normalizovati do kraja ove, a možda ni sledeće godine.

Nebojša Atanacković, iz Unije poslodavaca Srbije, ističe da su poslodavci zadovoljni efikasnošću ispunjavanja onoga što je obećano:

- To će sigurno pomoći uključivanju privrednika u normalne tokove. Zahvaljujući ovoj pomoći poslodavci su izbegli scenarije otpuštanja do kojih bi došlo da toga nije bilo.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže da kompanije još čekaju uslove kredita za likvidnost od banaka i ističe da su oni veoma značajni za preduzeća.

- Ovi krediti će biti važan faktor opstanka firmi i radnih mesta u njima - ocenjuje Rajić.

Za očuvanje stabilnosti veoma je važno, kako ističe, da država za isporučenu robu i izvršene radove privatnom sektoru plaća i ne produžava te rokove. Prema njegovim rečima, potrebne su i investicije u infrastrukturu i kapitalne projekte, ali da najveći deo posla, od 80 do 100 odsto dobijaju domaće kompanije.

Pojedina sindikalna udruženja smatraju da su radnici pretrpeli mnogo veći udar nego što to zvanična statistika pokazuje i da su mere stigle kasno jer je na hiljade radnika ostalo bez primanja do prve isplate minimalca, dok iz drugih poručuju da državne mere svi pozitivno ocenjuju i da ćemo se brzo vratiti u normalno stanje.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije, kaže da se poslednjih dana mnogo preciznije barata podacima o otkazima u SAD i evropskim zemljama, dok se u isto vreme o broju otpuštenih radnika Srbije cifre razlikuju od izvora do izvora.

Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, navodi da samo može da se osloni na zvanične podatke o broju otpuštenih radnika jer ne postoje sindikati u svim malim i srednjim preduzećima. To je oko 12.000, ali, kako ističe, ako bi se dodali oni koji rade na crno, ta cifra bi bila veća.

- Sa terena imam informacije da su svi imali pozitivan stav prema paketu državne pomoći - kaže Orbović. - Masovno se javljaju oni koji su se prijavili da su dobili novac na račune. Veoma je značajno vraćanje poverenja između države, poslodavaca i zaposlenih, da ovo funkcioniše i da će sve ono što je predloženo, biti i ostvareno.