Nadležni demantuju da je novac namenjen velikim kompanijama: Pomoć malima, a NE BIZNISMENIMA

SVIM poljoprivrednicima u Srbiji, koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, u aktivnom statusu, na raspolaganju je pomoć države u vrednosti od 2,6 milijardi dinara. Poljoprivrednici to mogu da koriste kroz kredite, sa kamatnom stopom od jedan odsto i otplatom na tri godine, ali i kroz direktnu finansijsku pomoć. I dok se u javnosti pojavila informacija da su sredstva namenjena samo velikim kompanijama i onim poljoprivrednicima koji su u sistemu PDV, nadležni to oštro demantuju i ističu da je novac namenjen upravo malim i srednjim gazdinstvima, jer velikim kompanijama ova pomoć gotovo i da ne znači.

- Poljoprivrednici ne moraju biti u sistemu PDV da bi konkurisali za pomoć države, već je dovoljno samo da su u Registru poljoprivrednih gazdinstava - potvrdio je za "Novosti" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. - Ni za jednu od poljoprivrednih mera, čak ni ako uzimaju kredit. Oni koji se nalaze u Agenciji za privredne registre mogu samo još dodatno da konkurišu i za mere koje su namenjene privrednicima u Srbiji.

Novac je poljoprivrednim proizvođačima već na raspolaganju. Država je prošlog četvrtka usvojila dve uredbe, jednu o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima, a drugu o finansijskoj podršci gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita. Deo novca namenjen je za direktna davanja. A, oni koji traže novac za povrtarstvo ili stočarstvo moraju da imaju upisane površine na kojima gaje povrće u zaštićenom prostoru - plasteniku, ili da su vlasnici krava, ovaca ili koza. Životinje moraju bili obeležene i registrovane.

Da su mere donete upravo za mala i srednja gazdinstva, govori i podatak da će država dati povrtarima 25 dinara po kvadratnom metru upisane površine, pod povrćem u plastenicima. Po gazdinstvu najviše može da se dobije do 90.000 dinara. Stočari mogu da dobiju 3.000 dinara po grlu krave, a po gazdinstvu najviše 30.000. Za kozu i ovcu namenjeno je po 500 dinara, a maksimalan iznos koju stočar može da dobije je 20.000 dinara. Država je za realizaciju uredbe o jednokratnoj novčanoj pomoći izdvojila 1,15 milijardi dinara. Pravo na pomoć, navodi se u Uredbi o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima, imaju i vlasnici obeleženih i registrovanih košnica pčela, bilo da su nosioci gazdinstva ili članovi, a imaju više od 70 godina. Stariji pčelari, tako, mogu da računaju na 800 dinara po košnici, a po gazdinstvu najviše mogu da dobiju 20.000 dinara.

- Ova jednokratna pomoć nema veze sa subvencijama koje država daje poljoprivrednicima u Srbiji i koje su mnogo veće od ovoga - rekli su nam u resornom ministarstvu.

Uz jednokratnu novčanu pomoć država će da finansira i deo kamate na kredite koje bi mogli da uzmu poljoprivredni proizvođači. Pozajmice će biti sa jedan odsto kamate, na tri godine. Kao i za prvu pomoć, i za ovu je potrebno samo da je registrovano i aktivno poljoprivredno gazdinstvo. Kredit može da se dobije za razvoj stočarstva, nabavku životinja, plaćanje premije osiguranja ili kupovinu hrane za stoku, mehanizacije, opreme ili razvoj ratarstva, vinogradarstva, cvećarstva i voćarstva. Kako se navodi u Uredbi, pojedinac ili preduzetnik može da uzme kredit do šest miliona dinara, a firma do 18 miliona dinara. Iznos kredita za likvidnost je do tri miliona dinara.

RAZMENA JUNADI

U UDRUŽENjU "Agroprofit" ističu da je Vlada Srbije, posle dosta premišljanja, donela odluku o razmeni 30.800 tona merkantilnog kukuruza za junad, što je tri puta više nego što je prvobitno bilo planirano - 10.000 tona. Ta, prva količina, kažu u ovom udruženju, nije bila dovoljna za razmenu oko 5.000 junadi, koja su bila prijavljena.
- Sada se očekuje da će pet klanica, prema pripremljenoj listi za razmenu, preuzeti od 3.500 do 3.800 komada junadi, sa najmanje 300 gazdinstava - kažu u "Agroprofitu".