Promene u rukovodećem delu Fonda za razvoj: Backovićeva na tankom ledu

KAKO "Novosti" nezvanično saznaju, direktorka Fonda za razvoj Republike Srbije, Slađana Backović, biće uskoro smenjena. Izvor našeg lista ističe da je to logična posledica njenog lošeg upravljanje ovom institucijom, koje je propraćeno nizom afera i propusta u poslovanju, što je i isplivalo u javnost. Dodaje da je zbog toga što je novac građana, preko Fonda, završavao u velikom broju slučajeva u propalim preduzećima, njegov rad kompromitovan. To je, kako navodi, posebno bilo izraženo do 2014. Od tada se "pojačava kontrola i situacija u Fondu se prilično sredila da bi nastavio da podstiče razvoj privrede".

Slađana Backović je na čelnu poziciju Fonda došla 2010. kao kadar G17. Samo godinu kasnije Prekršajni sud u Nišu je osudio, jer nije u propisanom roku Agenciji za borbu protiv korupcije predala izveštaj o svojoj imovini i prihodima. Tako je postala prvi funkcioner koji je osuđen za ovo delo.

Ona se, takođe, u negativnom kontekstu pominje u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije. Ovo telo je 2014. predložilo Vladi da raspodela milijardu dinara, za saniranje šteta od poplava, nikako ne ide preko Fonda za razvoj. Kao razlog su naveli da je njihova analiza poslovanja te institucije, od 2007. do 2013, pokazala da je ona radila suprotno svojoj osnovnoj funkciji, a to je ostvarivanje ekonomske koristi za privredu. Fond je, kako se konstatuje, direktno i povoljno kreditirao konkretna preduzeća i pojedince na osnovu političkog uticaja.

Zanimalo nas je na koji način sada u Fondu funkcioniše sistem kontrole trošenja sredstava koja se dodeljuju firmama.

- Kod zahteva za kredit i dodelu bespovratnih sredstava, u saradnji sa Akreditovanim regionalnim agencijama, obavlja se provera preduzeća pre odobravanja zahteva i nakon puštanja novca - kažu u toj instituciji za "Novosti". - Ukoliko se odobravaju samo krediti, bez bespovratnih sredstava, obavlja se terenska kontrola klijenata nakon isteka grejs perioda, a po potrebi i tokom otplate.

Dodaju da je kontrola puštenog novca obavezna kod svih kreditnih linija, a korisnici moraju dokumentima da opravdaju ceo iznos. U slučaju ustanovljenog nenamenskog trošenja sredstava kredita ili neke druge vrste pronevere, kako navode, stručne službe Fonda podnose nadležnim institucijama krivične prijave protiv odgovornih lica.

Što se tiče uslova koje treba da ispune firme da bi dobile finansijsku podršku, u Fondu ističu da pravo na korišćenje sredstava imaju mikro, mala, srednja i velika preduzeća koja dve godine nisu iskazali gubitak:

- Prilikom obrade posmatraju se i drugi parametri. Oni se odnose na broj zaposlenih radnika u trenutku podnošenja zahteva, rentabilnost poslovnih planova za čiju realizaciju se traže sredstva, namenu ulaganja, dugovanja prema državi, redovno izmirivanje obaveza prema zaposlenima, sredstva obezbeđenja, reputacioni rizik klijenta...

ČEŠLjAJU IH REVIZORI

DRI trenutno vodi postupak revizije poslovanja Fonda za razvoj. Konačni izveštaj se može očekivati tek u drugoj polovini godine. Prethodno je DRI "češljao" Fond u 2010. U njihovom Izveštaju ističe se da Fond ne pokreće blagovremeno postupke za naplatu potraživanja. Prema navodima revizora, iznos kredita sa čijom se otplatom kasnilo, a za koje se ne pokreće postupak prinudne naplate, iznosio je čak 27 milijardi dinara. Fond je pojedinim preduzećima produžavao rok naplate sa pet na maksimalnih šest godina, a pojedini subjekti su pod hipoteku stavljali i jahte.