Oko 800 medicinskih sestara kupilo kartu u jednom smeru: Sme li Nacionalna služba za zapošljavanje da podstiče odlazak radnika u inostranstvo?

GRANICU Srbije bez povratne karte mesečno, prema podacima Evropskog statističkog zavoda, pređe oko 4.000 ljudi. Samo za godinu dana zauvek nestane grad veličine Sombora!

Ima li načina da se ovo spreči? Planovi postoje, ali ih je teško realizovati. Sa tim se, kažu, susreću i mnoge ekonomski jače i razvijenije države. Uostalom, ljudski je težiti boljem i lagodnijem životu. Ljudski je želeti bolju budućnost za svoju decu. Zašto da ne? Ako je većina nas u svom odrastanju i stasavanju dobrano osetila sve "blagodeti" ratova i nemaštine, zašto svoje naslednike ne bismo otrgli od naših loših uspomena.

Treba li iza toga da stoji država? Ili još gore, Nacionalna služba za zapošljavanje? Njen "nacionalni" plan izgleda je potpuno drugačiji nego što mislimo da bi trebalo da bude.

Samo za poslednjih sedam godina paraf na kartu u jednom pravcu stavili su za oko 800 medicinskih sestara. Jednom, i verovatno zauvek.

Da li je moguće zaustaviti osobu u najboljim godinama da ne digne sidro i krene trbuhom za kruhom? Uz dežurstva i izgaranja na poslu u našim bolnicama zaradi tek nešto više od 50.000 dinara.

Pročitajte i:Država pomogla, a plate nisu legle: Niko ne zna gde je novac koji je ministarstvo rada dalo "Kosmosu"

Pet puta manje nego u "obećanoj" Nemačkoj. Kako zaustaviti jednog elektroinženjera kada su mu uslovi za usavršavanje ovde gotovo jednaki nuli? O zaradi da ne govorimo. Možemo li reći jednom zanatliji da ne krene u svet kada je srpska dnevnica nekoliko puta manja nego na evropskim gradilištima? O uslovima da i ne govorimo.

Odgovor je jedan i jedini. Naravno, ne. Ali, ne sme nijedna državna ustanova da ih u tome podstiče. Podržava. Nagovara. Posreduje. I, naravno, da nedavna odluka o stopiranju konkursa za odlazak medicinara u Nemačku neće umanjiti brojku s početka, ali neka bar bude primer želje i dobre namere.