Hektar njive kao garsonjera: Poljoprivredno zemljište u Srbiji čak dvostruko skuplje nego u zemljama u okruženju

HEKTAR poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je duplo skuplji nego u okruženju i kreće se od 10.000 do 20.000 evra, a očekuje se da će ubuduće još rasti. U nekim delovima naše zemlje je i cena zakupa za poslednjih pet godina dvostruko skočila. Zbog ovakvih trendova, koji su nerealni i neopravdani, mnogi odustaju od poljoprivrede.

Ovako, za "Novosti", ocenjuje aktuelno stanje u agraru Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika. Ističe da je u Rumuniji, Mađarskoj ili Hrvatskoj zemljište iste kategorije i klase upola jeftinije.

- Kod nas hektar košta i do 20.000 evra - kaže Kiš. - Od 12.000 do 15.000 evra je odavno standardna cena za zemlju koja nije ni blizu asfaltnog puta ili naselja, već je negde u polju, gde nema ni struje. Kada uzmete u obzir to koliki je prihod po jedinici površine, kupovina se neće isplatiti ni za 20 do 50 godina.

Objašnjava da je do velike tražnje došlo jer mnogi privrednici koji imaju višak novca ne investiraju u tolikoj meri kao ranije u nekretnine, nego u zemlju.

Ljudi iz različitih delatnosti, kako kaže, kupovinu njiva smatraju boljom investicijom od kupovine stanova, zlata ili štednje u bankama, jer očekuju da će to zemljište biti skuplje i spremni su da za njega plate svaku sumu.

- Cena zakupa je, takođe, ogromna, duplo je veća nego pre pet godina - navodi Kiš. - Ljudi odustaju od poljoprivrede jer je to preskupo. U okruženju je i najamnina duplo jeftinija.

Da li subvencionisane kreditne linije za kupovinu zemljišta mogu da pomognu malim poljoprivrednicima koji pokušavaju da opstanu, pitali smo Aleksandra Bogunovića iz Udruženja za biljnu proizvodnju i preradu biljnih proizvoda Privredne komore Srbije.

- Kada imate situaciju sa ogromnom potražnjom i visokim cenama teško je napraviti dobru podršku - kaže Bogunović. - Pravi potez bi bila bespovratna sredstva za kupovinu zemljišta.

Dodaje da nije dovoljno samo dati podsticaj za kupovinu njiva, već bi to trebalo da prati čitav set mera da bi se od livade stiglo do ploda koji će se negde valorizovati i prodati. Veće podsticaje, smatra, trebalo bi da imaju početnici i oni koji se šire na susedne parcele i tako ih ukrupnjavaju.

Na osnovu sporazuma potisanog između Ministarstva poljoprivrede i "Poštanske štedionice", sredinom prošle godine počelo je odobravanje povoljnih kredita za kupovinu zemljišta sa rokom otplate od 20 godina za mlade poljoprivrednike. Koliko je zahteva podneto, a koliko je njih uspelo da kupi zemlju na ovaj način, pokušali smo da saznamo u "Poštanskoj štedionici", ali do zatvaranja ovog izdanja našeg lista nismo dobili odgovor.

Ministarstvo poljoprivrede i USAID najavili su nedavno program kojim će da daju garancije od 60 odsto na kreditna sredstva u iznosu od 90 miliona dolara. Ostatak od 40 odsto obezbediće vlasnik kredita za opremu, kupovinu zemlje ili podizanje fabrike.

Predstavnici banaka Prokredit, Adiko i Banke Inteza, preko kojih će biti plasirana sredstva, kažu, za "Novosti", da očekuju značajno interesovanje.

PROČITAJTE JOŠ: "Tozu Markovića" merkaju tri giganta iz EU: Kikindska fabrika crepova i pločica nalazi se na putu oporavka

- Ova inicijativa će omogućiti onima koji nisu imali pristup sredstvima za investicije i obrtnim sredstvima da ih dobiju - ističe Vedran Ivanković, zadužen za korporativne komunikacije u Adiko banci. - Garancije USAID i Ministarstva omogućiće nam da damo niže cene kredita.

Sve tri banke se dugi niz godina bave kreditiranjem u oblasti agrara.

Inteza je u poslednjih pet godina odobrila više od 300 kreditnih zahteva registrovanih poljoprivrednih gazdinstava za kupovinu poljoprivrednog zemljišta u ukupnoj vrednosti od osam miliona evra.

Broj isplaćenih zajmova u Prokredit banci u istom periodu za ovu namenu pramašio je hiljadu.

- Samo tokom prošle godine isplatili smo više od 100 kredita za kupovinu poljoprivrednog zemljišta u vrednosti od 16,5 miliona evra - ističe Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora Prokredit banke. - To znači da je prosečna vrednost zajma bila 150.000 evra, što je za mnoga gazdinstva veliko i zahtevno ulaganje.

DA SE DEFINIŠE KO ŽIVI OD ZEMLjE

MIROSLAV Kiš napominje da je veliki problem to što nije jasno definisano ko je poljoprivrednik, vlasnik zemlje ili onaj ko je obrađuje i bavi se proizvodnjom.

- Država treba to da reši i da samo poljoprivrednici mogu da budu korisnici subvencija - ukazuje Kiš. - Kod nas se svako ko registruje više od pola hektara smatra zemljoradnikom, a može da bude i direktor banke. Da li je moguće da mi imamo 600.000 registrovanih gazdinstava?