Više nije pitanje da li će biti povišica, već kada i koliko: Siniša Mali najavljuje veće plate i penzije u toku godine

SIGURAN sam da nas čeka veliko povećanje penzija i plata 2020. I tako ćemo ići iz godine u godinu. Situacija u budžetu nam je dobra, dogodine očekujemo privredni rast od četiri odsto. Prihodi nam rastu, a rashodi su pod kontrolom. Već sredinom godine znaćemo i koliko ćemo tačno moći da izdvojimo za povišice. Jer, sada više nije pitanje da li će ih biti, već kada i za koliko - kaže u razgovoru za "Novosti" ministar finansija Siniša Mali.

* Dakle, ako se ispune zacrtani ciljevi, verujete da će već u septembru biti uvećanja?

- Da, apsolutno verujem i u to nema sumnje. Kao ni u to da ćemo graditi i nove kilometre auto-puteva, mostove, kliničke centre, domove zdravlja, škole, ulagati u digitalne učionice i poljoprivredu, stanove za mlade, pronatalnu politiku. Sve to je obuhvaćeno investicionim programom "Srbija 2025". Kada se on završi, za pet godina, Srbija će biti potpuno druga zemlja i po pitanju infrastukture i životnog standarda. To je sve ono što je trebalo da se uradi u prethodne dve ili tri decenije, a nije. Sada sa stabilnim finansijama, i sa jasnom Vučićevom vizijom imamo istorijsku šansu da stvorimo zemlju u kojoj će naša deca moći da planiraju svoju budućnost.

PROČITAJTE JOŠ: Sedam koridora za narednih pet godina: Najviše novca iz programa za 2025. predviđeno za puteve

* Može li te planove da pomuti najava krize u najjačim zapadnim ekonomijama?

- Kao i u svemu u životu, i u ekonomiji treba imati strpljenja. Tada se pokaže da mere koje ste preduzimali jesu prave, samo treba sačekati da vidite njihov efekat i pored toga što je bilo negativnih spoljnih uticaja, poput usporavanja nemačke i italijanske ekonomije, kao naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera, prištinskih taksa, "bregzita", najava trgovinskog rata na relaciji SAD - Kina. To su sve stvari koje su usporavale globalno tržište, unosile rizike i na neki način uticale na stopu našeg rasta. I pored toga, pametnom politikom, usmerenom na povećanje lične potrošnje i javnih investicija, došli smo do ovakve stope rasta, a prioritet nam je investicioni plan "Srbija 2025". Njime ćemo, u narednih pet godina, u Srbiju uložiti 14 milijardi evra.

* Ljudima su obično apstraktni ti vaši makroekonomski parametri. Kada će se te brojke o kojima pričate konkretno preliti u narodne džepove?

- Naš prioritet u narednom periodu upravo će biti da ubrzano radimo na podizanju standarda građana, a to možete samo ukoliko ekonomija raste i stabilna je. Očekujemo da ćemo, nakon što sprovedemo plan "Srbija 2025", dostići prosečnu platu od 900 evra, i prosečnu penziju od 440 evra. Zato želimo stope rasta od sedam odsto godišnje. Sada smo, nakon teških reformi iz 2014, došli do nivoa stabilnosti naših javnih finansija. Od negativnih stopa rasta koje smo imali u 2011, 2012. godini, visokog učešća javnog duga u BDP, deficita u budžetu i nezaposlenosti iznad 25 odsto, kroz teške refome došli smo u situaciju da nam je rast u trećem kvartalu 4,8 odsto, da smo broj jedan u Evropi zajedno sa Mađarskom. Prema zasada nezvaničnim podacima, u novembru nam je stopa rasta bila 6 odsto, takođe najveći rast u Evropi. I ove godine, četvrti put zaredom, imaćemo suficit u budžetu što se istorijski nikada nije desilo. Stopa nezaposlenosti je 9,5 odsto. Verujemo da ćemo na kraju ove godine moći da dostignemo rast i do 4 odsto.

* Da li će Komercijalna banka dobiti novog vlasnika?

- Postupak izbora strateškog partnera za Komercijalnu banku započet je još 2009. godine. Ponude su obavezujuće i jedini uslov za izbor pobednika je najviša ponuđena cena, pri ostalim jednakim uslovima. Očekujem da do kraja januara taj postupak bude okončan. Cena je za nas zadovoljavajuća i očekujem da se taj proces u narednom periodu uspešno i završi.

* Zašto se uopšte prodaje banka koja će godinu završiti sa visokim profitom?

- Ponavljam da to nije naš hir nego preuzeta obaveza. A, inače u otvorenoj tržišnoj utakmici gde postoji jaka konkurencija, država se skoro nikada nije pokazala kao bolji vlasnik od privatnika. To je slučaj sa bankarskim tržištem, koje je potpuno otvoreno. To nije strateška industrija ili privredna grana u kojoj treba da bude država. Uz to, opredeljenje je da Poštanska štedionica i Srpska banka ostanu i dalje u državnom vlasništvu. A, novac od Komercijalne banke može produktivnije i bolje da se iskoristi, kroz ulaganja u mlade, javne investicije...

* Zar vam nije inspirativan Orbanov model, koji je u Mađarskoj povratio uticaj domaćih banaka?

- Tamo je reč o uticaju jedne domaće banke, OTP, koja je dominantna. Ako ćemo mi to da radimo u nekom narednom periodu, a ne kažem da ćemo se time i baviti, imamo Poštansku štedionicu. Dakle, opet imamo banku kroz koju možemo da sprovedemo tu viziju.

* Ali, Komercijalna banka prednjači i po dobiti, veličini, radu sa privredom, štednji stanovništva?

- Ja ne mogu da poništim odluku iz 2009. godine gde se Vlada Srbije obavezala da će okončati postupak. Ja lično takav ugovor, kojim se unapred obavezujete da ćete po visokoj ceni otkupiti akcije od stranih akcionara i prodati banku, nikada ne bih potpisao, pogotovo ne 2009. godine. Ali, sada ne možete da ne ispunite preuzetu obavezu i tako utičete na ugled Srbije ne samo u politici nego i u ekonomiji.

* Predstavili ste nam ambiciozne planove. Hoćete li biti u poziciji posle izbora da sprovodite to što ste najavili? Uveliko se priča da skoro niko od aktuelnih ministara neće ostati u Vladi...

- Znam da ću dati sve od sebe kako bih bio u timu Aleksandra Vučića i imao priliku da budem deo ovih istorijskih promena. Jer, zaista verujem da možemo da zabetoniramo osnove za dalji rast i razvoj naše ekonomije. Da li će to biti tako ili ne, to je njegova odluka. Mene je interesovalo da budem na poziciji gde svoje iskustvo i znanje mogu da primenim i ostvarim neki razultat. Ako budem imao priliku to da radim i u budućnosti biću veoma zadovoljan, ukoliko ne, uvek ću biti uz predsednika.

* Stižete li da trenirate?

- U poslednjih mesec dana baš retko.

* Šta vam je sledeći atletski izazov? Koji maraton "ciljate"?

- Iskreno, za 2020. nemam nikakav atletski izazov. Slede nam teški izbori, gde ćemo imati mnogo protivnika. Nas očekuje da ljudima kažemo ne samo šta smo uradili, već šta planiramo i šta ćemo tek uraditi.

* Kako održavate formu?

- Teškim radom. Krajem novembra i početkom decembra proveo sam više od 20 dana u Skupštini Srbije, gde smo na dnevnom redu imali 74 zakona, počevši od rebalansa budžeta za ovu i budžeta za narednu godinu, koji je prvi put na vreme usvojen. Odbranili smo i 17 završnih računa budžeta od 2002. do sad, a to se nijedan ministar finansija nije usudio da uradi.

SPREMIĆU NOVI DOKTORAT

* JESTE li, posle svega, odustali od doktorata?

- Uvek sam imamo mnogo vere u svoje znanje i sposobnosti. Nikada ni od čega ne odustajem i uvek ću se boriti. Spremiću novi doktorat, već razmatram uslove za doktorske studije i ovde i u inostranstvu. I sve ću da pozovem sa da idu sa mnom na ispite.

SLAVIM UZ "VIDOVDAN" I "ROMANIJU"

* NE važite za čoveka koji je kafanski tip. Idu praznici, imate li omiljenu pesmu?

- Ne izlazim nigde i ove novogodišnje praznike ću provesti sa decom u kućnoj atmosferi. Kada bih, pak, bio u nekoj kafani od narodnih pesama bih naručio sigurno "Vidovdan" ili "Romaniju" od Halida Bešlića, bar u ovom trenutku, jer se to kod mene menja u zavisnosti od raspoloženja...

* Nekada ste imali i svoj bend...

- Da, ozbiljno smo svirali, bend je bio vrlo popularan, nekoliko godina bili smo baš aktivni. Zvao se N.M.I.- "Nismo mi indijanci". Prošle godine sebi sam kupio i bubnjeve, ali nemam vremena već nekoliko meseci da se tome posvetim. Gitaru sada slabije sviram.

DINKIĆEVE PESME BOLjE OD MOJIH

* PISALI ste pesme. Jeste li bolji aranžer od Dinkića, koji je takođe bio ministar finansija?

- Ne želim da se upoređujem sa njim. On je bolji u pisanju pesama. Ja sam ih pisao u srednjoj školi, a on to radi malo ozbiljnije. Mada, mislim da su tekstovi mojih pesama, i iz ove perspektive, odlični.