Naši građevinci nemaju prolaz u Evropi, ali su traženi u Rusiji, Africi i Aziji: U Kataru gradimo rezervoar za Ginisa

NISU diplomate, ali se gotovo svake godine sele u drugu zemlju. Njihov "mandat" ne traje striktno četiri godine, već je oročen vremenom potrebnim da se realizuje određeni projekat. Srpski građevinci prave puteve, zgrade i aerodrome širom sveta. Na ovim poslovima su angažovani u komšiluku, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, ali i u Sibiru, Peruu, Ugandi, Alžiru, Kazahstanu...

Samo naša najveća i najstarija građevinska kompanija "Energoprojekt" gradi u 20 zemalja. Njihovih inženjera i radnika ima najviše na gradilištima u zemljama Bliskog istoka, Kataru, Omanu, Dubaiju, Abu Dabiju, potom u Ugandi, Peruu, Rusiji, Kazahstanu, Alžiru i Jordanu.

- Naša kompanija je u Kataru izabrana za glavnog konsultanta za upravljanje jednim od najvećih svetskih projekata u oblasti vodoprivrede - prvoj fazi izgradnje megarezervoara pitke vode Katara. Vrednost radova je oko četiri milijarde američkih dolara - ističe Bogdan Uzelac, izvršni direktor za operativne poslove u "Energoprojektu". - Katar svu pitku vodu proizvodi desalinizacijom morske vode u postrojenjima na severu i jugu zemlje, a cilj je bio povećanje postojećih količina pitke vode do nivoa rezervi neophodnih za zadovoljenje sedam dana maksimalne potrošnje u sistemu vodosnabdevanja Katara.

Pročitajte još - Energoprojekt uređuje ulice za 2,4 milijarde dinara

Veličinu poduhvata "Energoprojekta" najbolje ilustruje podatak da je pokrenuta procedura za upis u Ginisovu knjigu rekorda u dve kategorije: za najveći rezervoar pitke vode i za mrežu pitke vode sa najvećim rezervoarima.

- Projekat je obuhvatio izgradnju, testiranje, sterilizaciju i punjenje 15 megarezervoara na pet lokacija, testiranje i puštanje u rad pumpnih stanica i pratećih objekata i polaganje i testiranje oko 600 kilometara cevi - objašnjava Uzelac. - Završetkom prve faze projekta skladišni kapacitet katarske vodoprivrede je sa dosadašnja četiri miliona kubnih metara vode povećan na 10,5 miliona.

"Planum" gradi aerodrome i puteve u Sibiru

Trenutno "Energoprojekt" realizuje ugovore za projektantske, konsultantske ili usluge nadzora nad izgradnjom nekoliko brana. Četiri su u Alžiru: Seklafa, Subela, Đedra, Beni Slimane, a dve u Jordanu: Kufranja i Fedan, dok u Crnoj Gori savetuju inženjere na rehabilitaciji HE Piva i HE Perućica.

- Početkom godine smo ugovorili i učešće u nadzoru nad izgradnjom HE Karuma od 600 megavata u Ugandi na reci Beli Nil - navodi Bogdan Uzelac. - HE se nalazi uzvodno od zaštićenog područja vodopada Murčison, a nizvodno od Viktorijinog jezera, koje predstavlja drugi po veličini rezervoar pitke vode na svetu, posle Bajkalskog jezera. Naši inženjeri i radnici grade fabriku farmaceutskih proizvoda u Gani, međunarodni kongresni centar i hotel "Hajat ridžensi Rostov Don plaza" u Rusiji. Izvodimo i radove na irigacionom sistemu San Antonio Huarango, na rehabilitaciji i rekonstrukciji deonice puta Puerto Bermudas - Siudad Konstitusion u Peruu.

Pročitajte još - U Rusiji sve manje srpskih radnika

Vredni neimari ove kompanije uskoro kreću u Peru, gde će uređivati korito reke Ika i klisure Ćanćahalja. Gradiće i zaštitu priobalja od poplava.
Jedno od retkih domaćih građevinskih preduzeća koje je uspelo da preživi poslednje decenije je i GP "Planum". Nekada su gradili brane u Gvineji, Kambodži, ali je najpoznatija "King Talal" visine 90 metara Jordanu. Njihova specijalnost su poletno-sletne piste i rulne staze. Izgradili su i više kompletnih vazduhoplovnih baza. Gradili su sve klase puteva u zemljama bivše Jugoslavije, zemljama Azije, u Ruskoj Federaciji, Kazahstanu, Siriji, Libanu, Iraku i Kuvajtu, kao i u Africi, Džibutiju, Zambiji i Angoli. Među najvećim poduhvatima je auto-put u Iraku.


Ratomir Todorović, direktor "Planuma", ističe da danas više rade u inostranstvu nego u Srbiji. Poslove, kaže, ne biraju i grade i tamo gde drugi ne mogu ili ne žele. Ponosni su na posao u Peveku, najsevernijem gradu u Rusiji, koji su podigli srpski građevinci.
- Tamo smo već petnaestak godina. Radili smo aerodrom i puteve - objašnjava direktor "Planuma". - Rusija je ogromna i trenutno tamo najviše poslujemo. U nepristupačnoj Jakutskoj oblasti, u Sibiru, niko neće da radi. Tri godine raspisuju tender. Na kraju su nas zvali, jer znaju da smo im "najbliži", iako je naše trenutno gradilište udaljeno čak hiljadu kilometara. Gradimo i auto-puteve u Sibiru, kao i saobraćajnice u okviru proizvodnih pogona.

Todorović ističe da "Planum" uglavnom izvodi radove koji spadaju u kapitalne investicije, a da ih najčešće angažuju Ministarstvo, državna agencija ili lokalna samouprava. Duže od tri decenije su u Angoli, gde su izgradili vojne bolnice, fabrike lekova, a jedan od budućih projekata je i rekonstrukcija avio-baze koju su nekada gradili.


PO MATERIJAL PREKO ZALEĐENOG MORA

DIREKTOR "Planuma" Ratomir Todorović kaže da dan u Peveku kratko traje, svega nekoliko sati i napominje da su uslovi rada ekstremni.

- Naši radnici s proleća odu tamo i vraćaju se u ovom periodu, za praznike. Tokom zime moramo da pripremimo sav materijal koji ćemo iskoristiti u prvoj polovini godine. Tamo prvi brod pristaje tek početkom juna - objašnjava Todorović. - Naši kamioni zato prelaze preko zaleđenog mora do prvog ostrva Aion, kako bi doneli sav materijal. U ovo doba godine je tamo stalno sumrak.


Ratomir Todorović
Bogdan Uzelac

U EVROPU SAMO SOLO

ZVANIČNA statistika kaže da je tokom 2018. godine 1.726 građevinaca bilo angažovano u inostranstvu, a najveća vrednost izvedenih radova je u Nemačkoj. Todorović kaže da je tačno da tamo ima najviše naših radnika, ali da u Evropi nema mesta za srpske firme.
- U inostranstvu radi bar deset puta više građevinaca nego što to pokazuje zvanična statistika - tvrdi direktor "Planuma". - Njih, međutim, angažuju strane kompanije, a većina radi na crno. Naša preduzeća nemaju gotovo nikakve šanse da u evropskim zemljama dobiju poslove. Gradimo najviše u Rusiji.

PLUTAJUĆA NUKLEARKA

GRAD Pevek, u kojem grade radnici "Planuma" nalazi se u Beringovom moreuzu, koji spaja Ameriku i Rusiju. Pre nekoliko meseci je dospeo u žižu javnosti kada je u njega pristala putujuća ruska nuklearka. Postrojenje na nuklearni pogon zamenilo je elektranu na ugalj, kao i dotrajalu elektranu koja strujom snabdeva više od 50.000 stanovnika grada Pevek. Mediji su preneli da je jedan od zadataka elektrane i napajanje strujom rudarskog kompleksa Čaun-Bilibin na Čukotki, u okviru kojeg su i rudnici zlata, ali i naftnih platformi u ruskom Arktiku.

Sistem cevi vodozahvata u Kataru