Komšijama ćemo slati ruski gas

TRASA "Turskog toka" do Balkana još nije precizno ucrtana. Do Srbije bi ruski energent mogao da stigne direktno iz Bugarske, ili iz Grčke preko Bugarske. Kojim god putem da krene, nama to nije važno. Najbitnije je da dođe do naše teritorije, jer samo tako za nas neće biti zime. Ni po temperaturi, niti finansijski, s obzirom na to da imamo pravo i da ruski gas izvozimo. Ta dozvola bi mogla da nam donosi milione dolara samo od tranzitnih taksa.

Priliku da nešto i zaradi od tranzita Srbija ne bi smela nikako da propusti. Jer, dozvola za reizvoz ruskog gasa bi omogućila Srbiji da postane važna tranzitna zemlja za ovaj energent. To znači da je naša zemlja stekla pravo da naplaćuje takse za isporuke gasa drugima, a to je dosad radila Mađarska.

Da nije reč o malim iznosima, pokazuju i podaci. Da je zaživeo "Južni tok", od tranzitnih taksa bismo godišnje u budžet mogli da stavimo od 500 miliona do 600 miliona dolara. Rumunija bi prekidom dotoka gasa mogla da izgubi pet milijardi dolara od tranzitnih taksa.

Energetski analitičari ipak nisu optimisti u procenama toga kolike su nam šanse da se priključimo tako velikom projektu kao što je "Turski tok". Posebno posle propasti "Južnog toka", koji je bio potpuno pripremljen i finansijski pokriven. Ipak, tvrde da reči predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, da se razrađuju planovi kako da se Srbija poveže na taj gasovod, ohrabruju.

- Šanse nisu velike, jer sve zavisi od politike - kaže Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije. - I Evropa zna da ruski gas nema alternativu, da iz godine u godinu raste potrošnja tog energenta. Pitanje je i da li će Nemačka, kao veliki potrošač gasa, istrajati u svojim naporima kada je "Severni tok 2" u pitanju. Priče o ostalim gasovodima su samo bajke, jer svi znaju da gas u ovom trenutku jedino ima Rusija. Njene rezerve dovoljne su za potrebe planete do 2100. godine. Na Arktiku još nije ni počela eksploatacija, a on je bogatiji i od Sibira. Prošlo stoleće je bilo u znaku uglja i nafte, a ovo je vek gasa.

Da li će se trasa "Turskog toka" produžiti do Balkana, zavisi prvenstveno od politike. Ona je bila prepreka za "Južni tok", gasovod koji su gradili i finasirali Rusi. Evropska unija postavila je "treći energetski paket" pred Ruse i rekla da kroz njihov gasovod treba da prolazi i tuđi gas. Posle višemesečnog natezanja, Moskva je prekinula priču i rekla da je "Južni tok" ugašen.

To ne bi trebalo da se desi kod "Turskog toka". Plan je, naime, da Moskva i Ankara izgrade mrežu do granice sa Evropskom unijom. Da li će to biti grčko-turska ili bugarsko-turska granica, još nije poznato. Tako će Rusi biti samo isporučioci gasa EU.

Kao presudna, pominje se 2019. godina, jer tada Rusija planira da "zavrne slavinu" Ukrajini, čime će dobar deo Evrope ostati bez gasa. A među njima je i Srbija. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić ističe da Srbija nema razloga za brigu, jer vodi odgovornu energetsku politiku i spremna je za sve scenarije.

KROZ NAŠU TERITORIJU 420 KILOMETARA

Izgradnja "Turskog toka" startovala je u maju ove godine, a "Gasprom" je nedavno saopštio da je završio radove u morskom delu ovog gasovoda. Izgradnja prvog kraka, kapaciteta 15,75 milijardi kubnih metara za potrebe Turske, trebalo bi da bude završena do marta naredne godine.

Drugi krak, istog kapaciteta, kojim će gas ići preko južne i jugoistočne Evrope, treba da bude završen krajem 2019. godine. Projekat je vredan 14 milijardi evra.

Deo koji prolazi kroz Srbiju trebalo bi da bude dugačak 420 kilometara i da košta 1,7 milijardi evra.