Posledice NATO bombi ispituju dva državna tela

POSLEDICE NATO bombardovanja po zdravlje i životnu sredinu ispitivaće se paralelno na dva različita državna nivoa: predsednica parlamenta Srbije Maja Gojković predala je u petak u skupštinsku proceduru predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu posledica NATO bombardovanja, koju bi trebalo da čine poslanici, a do kraja ovog meseca, kako "Novosti" saznaju, sa istim ciljem biće formirano i Međuresorno koordinaciono telo (MKT), čije osnivanje je pre godinu dana iniciralo više od 100 stručnjaka.

"Novosti" su u petak ekskluzivno imale uvid u sporazum o osnivanju zajedničkog tela za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Republike Srbije po zdravlje ljudi i životnu sredinu, koji bi do kraja maja trebalo da potpišu ministri životne sredine, zdravlja i odbrane. Tim sporazumom definisani su organi i sastav koordinacionog tela, ali i nacionalna mreža laboratorija koje će ispitivati posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom i bombardovanja hemijskih postrojenja, kojima su zagađeni vazduh, zemljište i voda, što se povezuje i s porastom malignih, autoimunih i drugih oboljenja.

Operativno telo, kako "Novosti" saznaju, vodiće profesor dr Aleksandar Jovović, potpredsednica za oblast zdravlja biće profesorka dr Danica Grujičić, neurohirurg, a za monitoring životne sredine biće zadužen prof. dr Branimir Jovančićević. U MKT biće još 13 članova.

Pročitajte još - NATO TVRDI: Osiromašeni uranijum nije uzrok zdravstvenih rizika

Iako imaju isti cilj, da se utvrdi uzročno-posledična veza između bombardovanja 1999. godine i velikog broj različitih teških oboljenja koja se javljaju u Srbiji, skupštinska komisija, na čije čelo je Maja Gojković predložila Darka Laketića, i realizacija inicijative lekara, fizičara, hemičara i nekadašnjih pripadnika Vojske Srbije, ni na jedan drugi način nisu povezane.

Maja Gojković rekla je u petak da je predviđeno da rok za prvi preliminarni izveštaj skupštinske komisije, čije formiranje očekuje po hitnom postupku, na prvoj narednoj sednici, bude kraj 2020. godine, a da će komisija imati obavezu da na svakih šest meseci obavesti parlament o radnjama koje je preduzela i rezultatima.

- Nas niko nije ni konsultovao u vezi s predlogom koji je u petak zvanično podnela predsednica Skupštine - kaže, za "Novosti", profesorka Danica Grujičić. - Ali to ni na koji način ne bi trebalo da utiče na formiranje i rad MKT, čije osnivanje je pre godinu dana inicirala grupa stručnjaka najrazličitijih profila. Prvi "stepenik" bio je da dobijemo podršku državnih institucija, i sad smo napokon pred osnivanjem MKT. Rad na utvrđivanju posledica NATO bombardovanja biće dug. Ono što relativno brzo može da se uradi jeste da se obrade podaci koji već postoje u državnim institucijama, ali su raštrkani, a neki verovatno nisu ni validni. Obećano nam je da ćemo dobiti i podatke koji su dosad bili državna tajna.

Pročitajte još - Gojković: Cilj komisije za posledice bombardovanja je istina

Profesorka Grujičić kaže da je primarni cilj - istina:

- Imamo objektivne razloge da sumnjamo da je bombardovanje uticalo na porast malignih i drugih oboljenja, ali izuzev statističkih podataka iz kojih se nedvosmisleno vidi povećanje učestalosti karcinoma i drugih bolesti, u ovom trenutku nemamo druge dokaze. Ništa ne prejudiciramo. Hoćemo sve da ispitamo i da dođemo do objektivnih podataka.

Postojeće laboratorije biće objedinjene u nacionalnu mrežu, Foto Ž. Knežević

Za utvrđivanje posledica bombardovanja neće se osnivati posebna laboratorija. Iako to i nije bio eksplicitni zahtev stručnjaka okupljenih u Inicijativnom odboru, koji je lane i pokrenuo celu ovu priču, oni koji nisu shvatili inicijativu najviše su i kritikovali trošenje novca za takvu laboratoriju. Posledice bombardovanja, prema dokumentu sporazuma, ispitivaće Nacionalna mreža laboratorija. U nju će, pored laboratorija koje su akreditovane na javnom konkursu Ministarstva za životnu sredinu, ovlašćenje za obavljanje tih poslova moći da dobiju i naučnoistraživačke laboratorije koje nisu akreditovane za poslove na tržištu.

ZAKLjUČKE PREDSTAVITI CELOM SVETU

Goran Trivan, Foto: Tanjug

MEĐURESORNIM koordinacionim telom koordiniraće upravni odbor, na čijem čelu će, prema predlogu teksta sporazuma, biti Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, a članovi tog UO biće i ministri Zlatibor Lončar i Aleksandar Vulin.

- Neće biti dovoljno da samo mi budemo sigurni šta se dogodilo 1999. godine, već da celom svetu pokažemo do kakvih smo zaključaka došli. Dugujemo i našoj i svetskoj javnosti objašnjenje šta se dogodilo i koje su potencijalne posledice - rekao je ministar Trivan.