U penziju pravo sa biroa

SRPSKO tržište rada polako, ali sigurno, stiče starosni uslov za penziju. Prema poslednjim podacima čak 201.114 nezaposlenih u Srbiji je zagazilo u šestu deceniju života. Njihov broj se, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, iz dana u dan povećava, pa je u poslednjih šest godina "skočio" za 12.047. Radnu knjižicu, prema statistici, očekuje i više od 360.000 osoba od 30 do 49 godina starosti.

Kako naglašavaju u NSZ, prosečna starost onih koji očekuju da dobiju posao preko njihove službe je 39,3 godine. Interesantno je da je najmanje nezaposlenih sa liste do 30 godina starosti, kojih je nešto manje od 200.000, iako bi po logici trebalo da ih bude najviše. Izgleda da se mladi u Srbiji, ipak, kako-tako snalaze za posao.

- Na evidenciji nezaposlenih bez radnog iskustva starosti preko 40 leta ima 69.540, od čega je 43.270 u starosnoj dobi 40 do 49 godina, a 26.270 imaju više 50 godina - kažu u NSZ. - Od početka ove godine listu najstarijih su proširili i radnici koji su ostali bez posla u preduzećima koja su likvidirana ili su u stečaju. Takvih je, prema statistici, 438 za samo četiri meseca.

Prema važećem zakonu o radu zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija osoba koje traže zaposlenje i to prema polu, rođenju, jeziku, rasi, boji kože, starosti, trudnoći, zdravstvenom stanju, odnosno invalidnosti, nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti, bračnom statusu, seksualnom opredeljenju, političkom ili drugom uverenju, socijalnom poreklu, imovinskom stanju, članstvu u političkim organizacijama, sindikatima ili nekom drugom ličnom svojstvu.

Poslednje četiri godine spisak ljudi bez radne knjižice na tržištu rada proširen je za više od 8.000 osoba između 60 i 65 godina. Iako zakonski propisi u Srbiji zabranjuju neposrednu i posrednu diskriminaciju osoba koje traže posao, zakon ne poznaje ovaj pojam, pa ga poslodavci u Srbiji i te kako koriste. Dovoljno je otvoriti bilo koje novinske oglase i shvatiti da do radne knjižice mogu jedino oni koji imaju najviše 35 leta.

Prema poslednjim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na evidenciji sa srednjim stepenom stručne spreme nalazi se 415.648 nezaposlenih. Od toga su najbrojniji oni sa četvrtim stepenom, nešto više od 220.000, slede oni sa diplomom trećeg stepena - 187.605, dok ih je najmanje sa petim - 6.394.

- Spisak nezaposlenih sa višom ili visokom trogodišnjom školom je 41.651, dok je sa diplomom visokog obrazovanja bez posla 63.675 osoba - kažu u NSZ. - Na posao čeka i 88 doktora nauka i 77 magistara. Lista nekvalifikovanih tražilaca posla ima 212.260 imena, dok je polukvalifikovanih 28.664 lica.

GODINE SU (NE)BITNE

ZBOG specifičnosti određenog posla, poslodavci često insistiraju na mlađim kandidatima, osobama ženskog ili muškog pola ili kandidatima dobrog zdravstvenog stanja. Ukoliko se u oglasima poslodavaca nađu zahtevi poput godina starosti, koji nisu relevantni za obavljanje ponuđenog posla i nisu povezani sa državnim programima za podsticaj zapošljavanja pojedinih ciljnih grupa, NSZ je u obavezi da pruži informacije o zakonskim propisima svojim klijentima, kako poslodavcima, tako i tražiocima posla.

Po zakonu takvo pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se on obavlja u takvim uslovima, ne smatra se diskriminacijom.