Nacionalni prosvetni savet posle bure u javnosti ISPRAVIO NEPRAVDU: Desanka Maksimović OSTAJE u školskom programu

- To znači da će u programu četvrtog razreda ostati zbirka "Tražim pomilovanje", a u trećem izbor iz poezije - rekao je danas predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta profesor dr Radivoje Stojković.

Da legendarna Desanka ostane deo nezaobilaznog školskog štiva epilog je višednevne javne borbe da se njena dela ne izbace iz nastavnog programa srpskog jezika i književnosti. U njenu odbranu, simbolično tražeći pomilovanje za njene stihove, ustala je celokupna stručna javnost, književna društva, studenti Filološkog fakulteta, predsednica Vlade...

Povod za javnu pobunu intelektualaca i javnosti, koja se kao retko kad, ujedinila oko nekog društvenog pitanja, bilo je upozorenje "Zadužbine Desanke Maksimović" da je na delu izbacivanje stihova velike pesnikinje, sa obrazloženjem da se "ne uklapa u okvir epohe".

Da je "slučaj Desanka" samo segment mnogo šireg "reformskog" zahvata prosvetnih vlasti, objavljenog sa potpisom ministra Mladena Šarčevića drugog juna u "Prosvetnom glasniku", svedoči i niz teško razumljivih isključenja čuvenih pisaca i dela. Lista je poduža. Među njima su i generacijski školski klasici: poema "Jama" Ivana Gorana Kovačića, Mažuranićev spev "Smrt Smail-age Čengića", kao i Hemingvejev roman "Starac i more", Tolstojev "Rat i mir" ili Mihajlovićev "Kad su cvetale tikve".

Dok se najšira javnost pita ko je i na osnovu čega procenio koje je štivo nepodobno u novom nastavnom programu, stručnjaci za nastavu srpskog jezika imaju svoje viđenje problema. Desanka je, kako stvari stoje, izgubljena u bezbrojnim procepima reforme nastavnih planova i programa, a njenim pesmama je plaćen račun skandalozno malim fondom časova srpskog jezika i književnosti u srpskim školama.

Profesorka Filološkog fakulteta dr Zona Mrkalj, koja je sa prekidima bila i član komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, za pisanje novog nastavnog programa objašnjava, za "Novosti", da krivca za niz nepopularnih poteza treba tražiti u nikad nezaokruženim standardima u nastavi srpskog jezika, kao i u smanjenju broja časova.

- Ovaj proces se prethodne tri decenije odvijao nesistematično i parcijalno - navodi profesorka Zona Mrkalj. - Nikada nisu do kraja usklađeni standardi mlađih i starijih razreda, jer je to preduslov za celovit uvid u nastavnu materiju. Određeni rezovi napravljeni su i zbog premalog broja časova jezika i književnosti koji se u Srbiji izučava najmanje na Balkanu.

Naša sagovornica kao poseban problem navodi i prenaglašeno insistiranje Ministarstva prosvete poslednjih godina na uvođenju novih tehnoloških znanja, poput informatike, u nastavnim planovima, a nauštrb književnosti.

- Primera radi, iz nastavnog programa je izostavljena "Smrt Smail-age Čengića", jer je reč o dramskom spevu, koji se već izučava na primeru "Gorskog vijenca". Ovakvih primera je dosta. Veliki propust je napravljen i što je u poslednjoj fazi reforme programa ovog predmeta za srednje škole izostala javna rasprava. Na primeru osnovnoškolskih izmena programa pokazala se važnost ovog mehanizma za ispravljanje grešaka - ističe profesorka Mrkalj.

Jedan od značajnih faktora za "crveni karton" Desanki Maksimović je bila i naredba Ministarstva prosvete da se dela iz gradiva ne ponavljaju. Komisija Zavoda, pritom, od Ministarstva je dobila rok od svega dva meseca za program za treći i četvrti razred gimnazije.

ZAVOD NIJE GLAVNOOPTUŽENI

KOORDINATORKA u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Dejana Milijić Subić, koja je i u komisiji Zavoda za izradu školskih programa, objašnjava da je ovo telo imalo pred sobom zahtev da u malom fondu časova uvrsti niz tema, kao i pesnike sa kojima se đaci nisu susreli u osnovnoj školi, a zaslužili su da budu u programu.

- To su vrlo bolne odluke. Kad bih se ja pitala, srpski jezik bi imao deset časova. Bilo bi tada vremena da se učenici zaista posvete obradi književnih dela - naglašava Dejana Milijić Subić i dodaje da je Zavod "glavnooptuženi, iako to nije suštinski tačno".