Ana Brnabić: Ukidanje vanrednog stanja znači i prestanak zabrane kretanja; Ponovno uvođenje restriktivnih mera ako relaksiranje ne bude išlo kako treba

- Najvažnija u ovom trenutku je lična odgovornost, ljudi moraju imati visok stepen lične odgovornosti da ne dođe ponovo do jačanja epidemije. Kad imate blaže mere, lična odgovornost je najvažnija. Nastavićemo da testiramo veliki broj građana, danas ćemo preći brojku od 100.000 testiranih na kovid 19. Po tome je u ovom delu Evrope od nas bolja samo Slovenija - obasnila je Brnabić.

Ukoliko sa relaksiranjem mera situacija ne bude pod kontrolom, biće ponovo uvedene restriktivne mere, rekla je ona.

- Nama su na prvom mestu ljudski životi - dodala je Brnabić, i istakla da se nada da će sledeće nedelje biti ukinuto vanredno stanje.

Kako je rekla, kad se ukine vanredno stanje, prestaće zabrana kretanja i neće biti policije na ulicama.

- Najvažnija u ovom trenutku je lična odgovornost, ljudi moraju imati visok stepen lične odgovornosti da ne dođe ponovo do jačanja epidemije. Kad imate blaže mere, lična odgovornost je najvažnija. Nastavićemo da testiramo veliki broj građana, danas ćemo preći brojku od 100.000 testiranih na kovid 19. Po tome je u ovom delu Evrope od nas bolja samo Slovenija - obasnila je Brnabić.

Ukoliko sa relaksiranjem mera situacija ne bude pod kontrolom, biće ponovo uvedene restriktivne mere, rekla je ona.

- Nama su na prvom mestu ljudski životi - dodala je Brnabić, i istakla da se nada da će sledeće nedelje biti ukinuto vanredno stanje.

KOJE MERE OSTAJU NA SNAZI?

- Nastaviće da važe mere prevencije, zaštitna oprema tamo gde je potrebna, pojačane mere opreza i prevencije. To će biti naša nova normalnost. Socijalna i fizička distanca dok se ne otkrije vakcina.

Ona je rekla i da će se u narednom polako dizati privreda, da će se otvarati granice, ali i da izolacija od 15 dana po ulasku u zemlju i dalje ostaje na snazi.

O ŠVEDSKOM MODELU

- Nikada nismo razmatrali taj model, imala ga je i Velika Britanija. Mi smo gledali šta rade druge zemlje, ali nismo hteli da uđemo u takav rizik. Velika Britanija je u martu odustala od toga, a taj model se meri hilajdama i hiljadama mrtvih. Srđa Janković kaže da morate platiti danak u ljudskim životima za taj model. Mi nismo razmišljali kako da sačuvamo privredu, a da imamo veći broj umrlih. Nikada, ni u jednom trenutku nismo rekli stavili jedan jedini evro, dolar, dinar, jedno radno mesto pre jednog ljudskog života. Uvek je na prvom mestu bila zaštita ljudskog života. Nijedan resurs mi nismo štedili da bismo te ljudske živote zaštitili - objasnila je Brnabić.

O GERONTOLOŠKOM CENTRU NIŠ

To je nesretan primer onog što bi se desilo da nismo imali ovako restriktivne mere. Te ljude je teško zaštititi od virusa. Najveća odgovornost je na direktoru centra. Nije on jedini kriv. Tu ste imali zapanjujuće primere neprofesionalizma i bahatosti i bezobzirnosti. Imali ste primere lekara čiji su roditelji bili korisnici usluga tog centra, lekara KC Niš koji su išli da posete svoje najmilije, mi smo brzo odradili istragu, direktor je u pritvoru i čeka suđenje. Odgovornost je i na ljudima koji su tu radili.

Oni su puštali štićenike da idu napolje da bi se videli sa svojima.

- Mislim da je ministarstvo preduzelo sve da se to ne desi. Mi smo to isto odradili kao krizni štab. Imali smo slučaj u Negotinu u privatnom domu za stare, gde smo ušli da testiramo i zaposlene i štićenike, pa smo otkrili da ima više ljudi nego što je dozvoljeno, protiv vlasnice je podneta krivična prijava.

(Telegraf.rs)