Sve više mališana sa poremećajem pažnje, govora i sna: Stručnjaci UPOZORAVAJU - igrice su OPASNE kao DROGA

SLUČAJ sedamnaestogodišnje gimnazijalke iz Beograda, koja je u ponedeljak završila u Hitnoj pomoći zbog epileptičnog napada, izazvanog neprekidnim igranjem igrica i gledanjem filmova na mobilnom telefonu četiri noći uzastopce, desio se neposredno pošto su objavljeni podaci da deca u Srbiji provode i po sedam sati dnevno na internetu!

Statistika još pokazuje da se 30 dece godišnje obrati za pomoć samo beogradskoj Klinici za bolesti zavisnosti, da polovina učenika zbog novih tehnologija zapostavlja druženje i obaveze, a skoro petina zanemaruje osnovne biološke potrebe npr. za hranom ili snom!

Magistar dr Saša Dimitrijević, pedijatar-neurolog i šef EEG kabineta u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, kaže za "Novosti" da je u svakodnevnoj praksi stekao utisak da su nam deca prilično zavisna od tehnologija, baš kao i odrasli.

- Koliko god su nam nove tehnologije život promenile nabolje, donele su i jednu vrstu opterećenja, pa se srećemo sa situacijama koje ranije nisu postojale - kaže dr Dimitrijević. - U praksi registrujemo stalni porast broja dece sa poremećajima pažnje ili govora, kao posledicom preterane primene tehnologija. To je najprimetnije na uzrastu tri-četiri godine. Jaki stimulansi, poput trepćućeg svetla sa mobilnih telefona ili tableta, mogu da naprave problem u razvoju.

Doktor Dimitrijević kaže da roditelji dolaze zabrinuti, ali mnogi od njih, zbog nedostatka vremena ili nekog drugog razloga, sami deci uključuju "bejbi TV" ili neku drugu spravu koja nije stimulativna i ne podstiče ih da se igraju i razvijaju motoriku.

- Tako stasavaju tzv. ipsilon generacije - objašnjava. - Pored sasvim male dece, druga najosetljivija grupa su adolescenti koji dolaze u sve većem broju. Jedan od razloga je i preterana upotreba novih tehnologija. Određeni tipovi epilepsije su zavisni od trepćućeg svetla, koje može da provocira napade. Jedno je kada dete prelistava društvene mreže, a sasvim drugo, mnogo opasnije, kada satima igra "pucačke" igrice.

Pročitajte i:Dr Kovačević o zavisnosti: Tražite pomoć kad primetite da su igrice postale prioritet

Svako dugotrajno iscrpljivanje mozga, upozorava, poput nespavanja i igranja igrica, sa fotostimulacijom u vidu jakog trepćućeg svetla, kod određenog broja osetljivih osoba može da isprovocira događaj koji izgleda kao epi-napad ili to i jeste:

- Naša preporuka je da adolescenti ne ostaju dugo noću budni, da se upotreba telefona i sličnih sprava ograniči, i da oni koji imaju epi-napade nikako ne idu u diskoteke, gde specijalni svetlosni efekti mogu da budu okidač za novi napad.

Foto Z. Jovanović

Stručnjaci objašnjavaju da je u suštini celog problema beg od realnosti, a u centralnom nervnom sistemu javlja se uzbuđenje poput onog koje se javlja kod zavisnika od heroina.

- Svetlost koju emituje monitor, tablet ili telefon, koliko god da ima savremenu zaštitu, nije prirodna i ne omogućava prirodnu akomodaciju oka - kaže psiholog Stevan Kvas iz novosadske klinike "Vita", koja leči bolesti zavisnosti. - Ona sprečava lučenje supstance koja pospešuje padanje u san. Oko je, takođe, fiksirano na jednu poziciju, pa slabi očni živac i vremenom raste dioptrija.

Kvas konstatuje da je za poremećaj dovoljna i sama činjenica da neko ne spava četiri dana, a zna se da sedmodnevno lišavanje sna može dovesti do smrti. Igrice uz to pojačavaju nesanicu.

- Slike sa kompjutera ili mobilnog bombarduju mozak i, da bi brzo obradio sve nadolazeće informacije, on mora da ostane budan. Tu je i pojačano lučenje hormona sreće, serotonina i dopamina, koje dodatno nadražuje mozak. U jednom minutu osoba oseti sreću, uspeh, poraz, bes, gomilu emocija za koje joj je u realnom svetu potrebno najmanje nedelju dana. Vremenom se navikava na taj nivo lučenja prirodnih supstanci i da bi ga postigla sve više vremena provodi na internetu.

SVE DUŽE PRED EKRANIMA

RODITELjI bi trebalo da se obrate za pomoć stručnjacima ako primete prve poremećaje ponašanja kod dece. Posle pola sata života u virtuelnom svetu dete bi trebalo da provede dva sata u fizičkoj aktivnosti - kaže Kvas. - Poželjno vreme koje tinejdžer u toku nedelje može da provede ispred monitora iz godine u godinu raste. Ranije je to bilo 15 sati nedeljno, sada je 20, a uskoro će biti 30.