Predstavljeno delo akademika SKANU Dragoljuba Mirkoviđa „Prorok Miloš Milojević“ u Krupnju

Akademik profesor dr Mirko Kerkez, predsednik Naučnog veća SKANU, inače zamenik generalnog direktora Kliničkog centra Srbije, rekao je, večeras, u Narodnoj biblioteci u Krupnju, na promociji knjige „Prorok Miloš Milojević“ akademika Dragoljuba Draga Mirkovića iz Bijeljine, rodom iz Banjana u Staroj Hercegovini, da „ovakvi kulturni, istorijski i nacionalni gorostasi moraju da budu osvetljeni kao i njihova dela“.

Ističući dragocenost Mirkovićevog dela, kao i drugih koji osvetljavaju rad Miloša Milojevića, rekao je da će, kao i do sada, imati veliku podršku SKANU.

- Ovaj Srbin, Mačvanin, naš sunarodnik ostavio je oko 4500 stranica o istoriji srpskog roda, kao veliki intelektualc i rodoljub, koji je i ratovao hrabro za otadžbinu, a, pored ostalog, govorio i 17 jezika, što je bogatstvo i zaostvština dragocena do neba, a ne nešto što treba da se skriva.

Protođakon dr Ljubomir Ranković je rekao, pred krupanjskom publikom, da se pokazuje da „nikoi ničim ne može da sakrije tako veliku ličnost i delo kao što je slučaj sa Milojevićem, „koji, nažalost, ima kritičara, ali poznate po svojoj „ljubav“ prema otadžbini i rodu. –Život je posvetio Srbiji, srpstvu i pravoslavljaju, sakupio je bogato nacionalno i kulturno blago, ali i dokaze o nama, našim korenima i našoj istoriji.

PROČITAJTE JOŠ: Čitanje knjiga produžava život

Milojević je, kako kaže autor knjige, u ratovima bio junak, a onda se, odmah, vraćao svojoj istorijskoj, kulturnoj i nacionalnoj misiji.Nisu ga mogli da ućutkaju ni ordeni koje mu je davala dinastija Obranović, kada je govorio šta je ono što štetu Srbima i Srbiji.Mirković kaže da zagonetna i Milojevićeva smrt.Podsetio je na njegovo knjigu „Manastiri i kalađurestvo“, po mnogima koja je dosta uticala da se ne ukine monaštvo u Srba, „što je od Kraljevine Srbije tražila Austrougarska“.Milojević je predstavio 201 srpski manastir, napisao je istoriju sroskog naroda od 4500 o čega nije sačuvan ni deseti deo.Osnivač je i društva „Sveti Sava“, što je nesporno za sve, ali o njemu tu više nema ni traga i glasa.