Ne dao Bog da vam neko umre u inostranstvu: Prevoz pokojnika iz sveta u Srbiju može finansijski da „sahrani“ porodicu

MNOGO je naših ljudi poslednjih godina otišlo u beli svet u potrazi za boljim životom, ali neke je u tome sprečila tragična smrt, u saobraćajnom udesu, od bolesti... Roditelji, rođaci, prijatelji koje su ostavili u Srbiji, nažalost, sve češće sada traže pomoć dobrih ljudi kako bi tela svojih najmilijih transportovali do naše zemlje, jer se troškovi mere hiljadama evra, naročito ukoliko se radi o Americi. Nedavno je, tako, preko portala i medija sakupljan novac za mladića koji je u SAD otišao da igra košarku, "pokosio" ga je rak, a porodici je traženo da plati 15.000 dolara za njegov povratak u Srbiju na večni počinak!

Sličan iznos bilo je neophodno uplatiti kako bi telo tragično nastradalog Srbina iz Čikaga bilo dopremljeno do rodnog sela nadomak Obrenovca. Humani ljudi su se brzo organizovali i novac je uplaćen za samo nekoliko dana, a sahrana je organizovana sedam dana nakon tragedije. Kako kod nas ne postoji protokol o pomoći prilikom ovakvih tragedija, neke porodice mesecima čekaju da sakupe neophodnu novčanu svotu i pokopaju posmrtne ostatke srodnika u rodnoj grudi.

PROČITAJTE JOŠ: Hoće li i u Srbiji penziju dobiti i oni koji je nisu zaradili

Oni koji su ostali bez nekog od najmilijih, za troškove sahrane moraju da se pobrinu sami. Naša država tu je da pomogne oko svih neophodnih papira, ali ne i finansijski.

- U skladu sa Bečkom konvencijom o konzularnim odnosima, diplomatsko--konzularna predstavništva pomažu porodicama preminulih državljana Republike Srbije oko izdavanja sprovodnica za prenos posmrtnih ostataka u zemlju i za neophodnu logističku pomoć u granicama svojih mogućnosti - objašnjavaju, za "Novosti", u Ministarstvu spoljnih poslova. - Međutim, zasada ne postoje zakonom predviđene mogućnosti kojima diplomatsko-konzularna predstavništva finansijski pomažu prilikom prenosa posmrtnih ostataka.

Da bi se izdala sprovodnica, potrebno je ambasadi naše države u zemlji kojoj je smrt nastupila dostaviti pasoš preminulog, potvrdu o smrti, izvod iz matične knjige umrlih, ali i potvrdu o obezbeđenom grobnom mestu u Srbiji. Takođe, pojedine ambasada traže i nešto od dodatnih dokumenata, u zavisnosti od važećih propisa zemlje u kojoj se nalazite.

PROČITAJTE JOŠ: Primanja ne morate lično da preuzimate: Onaj koga ovlastite može da donese penziju

Koliko vremena je neophodno da se pribave sva dokumenta i da bi se obavio transport, uglavnom zavisi od međunarodnih zdravstveno-sanitarnih propisa zemlje u kojoj je smrt nastupila. Ali i od propisa države u koju se preminula osoba dovozi u cilju sahranjivanja.

Cena transporta tela avionom, međutim, isključivo zavisi od cena usluga koje avio-kompanije propisuju. Posmrtni ostaci se prenose u delu u kojem se transportuje prtljag, a na cenu najviše utiče težina sanduka.

- U ukupan iznos koji je potrebno da porodice izdvoje neophodno je uključiti i transport tela do aerodroma, koji je u inostranstvu gotovo duplo skuplji u odnosu na Srbiju - objašnjavaju pogrebnici. - Telo mora biti spakovano po propisima koje nalaže avio-kompanija, a neke osim limenog zahtevaju i drveni sanduk, što dodatno utiče na težinu, koja određuje cenu.

Depositphotos

Cene prenosa tela drumskim saobraćajem naplaćuju se po pređenom kilometru, a cenu po svom nahođenju određuju sami pogrebnici, jer u našoj zemlji ne postoje zakonom uređena pravila. Iznosi po pređenom kilometru variraju od 30 pa i do 80 dinara. Pogrebnici dodaju i da se u inostranstvu ove usluge naplaćuju i dvostruko više. Zato se našim državljanima više isplati da angažuju pogrebno preduzeće iz Srbije koje će otići u neku od evropskih zemalja po telo.

- Nedavno su porodici koja živi u Švedskoj pogrebnici iz te zemlje tražili oko 10.000 evra da telo dovezu do Srbije. Dok naši prevoznici koji poseduju adekvatna vozila za ovakvu vrstu transporta naplaćuju oko 5.000 evra, a u tu cenu je uključen i prevoz do Švedske i nazad - zaključuju naši sagovornici.

BEZ EVIDENCIJE

PREMA zvaničnim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, od početka godine u inostranstvu je preminulo je gotovo 300 naših državljana, s tim što nema preciznih podataka o uzrocima. Ne vodi se evidencija da li je neko nastradao u nesreći, od bolesti ili je bio žrtva nekog zločinačkog napada.

KREMACIJA

PREMA rečima privatnih pogrebnika, olakšavajuća okolnost je ako se telo kremira u inostranstvu. U tom slučaju posmrtni ostaci se sa adekvatnom papirologijom mogu prevesti u Srbiju po mnogo nižim cenama. Međutim, za kremaciju u inostranstvu neophodno je da neko od bliskih rođaka identifikuje preminulog pre spaljivanja.