Bor više nije “crna ekološka tačka”?

To su neki od zaključaka Izveštaja o stanju životne sredine u Srbiji za 2017. godinu koji je nedavno usvojen na Odboru za zaštitu životne sredine Narodne skupštine.

Tanjugov sagovornik Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, koji je, inače, predstavio taj Izveštaj, kaže da je uočen napredak u svim oblastima zaštite sredine, počevši od toga da je procenat zaštićenih područja u Srbiji porastao za 15 odsto.

Osim poboljšanja kvaliteta vode u Dunavu, primećen je i bolji kvalitet vazduha u mnogim gradovima, a među njima su Niš, Novi Sad, Sremska Mitrovica, pa i Bor, navodi Radović, i ocenjuje da je na kvalitet vazduha u Boru uticala izgradnja nove topionice koja je urađena po svim ekološkim standardima.

Srbija je, ukazuje, napredovala i u upravljanju otpadom, naime, prikupljanje ambalažnog otpada je u poslednjih pet godina poraslo sa 20 na 40 odsto i kreće se ka evropskom standardu od 50 odsto.

PROČITAJTE JOŠ - Zagađenje je svetski ubica broj jedan

"U Srbiji se prvi put ulaže i u prečišćavanje otpadnih voda i grade se postrojenja od Subotice do Vranja", kaže Radović, ali ističe da je taj procenat i dalje nizak.

Naime, prečišćavanje otpadnih voda je prošle godine poraslo sa 10 na 14 odsto.

Međutim, ekspertkinja UN za životnu sredinu Anđelka Mihajlov kaže da iza tih zaključaka postoji niz drugih elemenata koje treba analizirati kako bi se imalo u vidu gde treba povećati ekološke akcije. Tako, na primer, ističe, da poboljšanje kvaliteta vode u Dunavu, može, a ne mora biti posledica poboljšanja.

Ističe da kada je reč o vodi, alarmantniji je podatak da je sve manje vode u vodovodnoj mreži Srbije.

Govoreći o otpadu, ona ukazuje da nijedna od 10 funkcionalnih regionalnih deponija nije puštena u rad ni 2016. ni 2017, već u periodu od 2002. do 2015, te da se tek sada primećuju pomaci njihovog rada. Zato ukazuje da će se rezultati današnjih ulaganja u životnu sredinu videti tek narednih decenija.