RAD NA CRNO: Za nepuni mesec otkriveno čak 57 firmi bez ijednog papira?

CRNA lista Ministarstva za rad za nepuni mesec beleži čak 340 poslodavaca koji su angažovali radnike na crno, dok je na spisku i 57 firmi koje rade bez ijednog papira, odnosno nisu registrovane u Agenciji za privredne registre. Kako je "Novostima" rečeno u Ministarstvu, podaci se redovno ažuriraju, u skladu sa informacijama koje dolaze sa terena, iz Inspektorata za rad.

Pročitajte još: Aktiviran besplatan broj za prijavu rada "na crno" - 0800 300 307

Veliki broj gazda je, pokazuje statistika, angažovao po više radnika bez "papira", tako da se na listi nalaze i firme sa, recimo, 26 zaposlenih na crno u Društvu za poljoprivrednu proizvodnju u Skenderevu, zatim 16 građevinskih radnika u beogradskoj firmi "Ekspert univerzal", po 12 u novopazarskom građevinskom preduzeću GVN International construktion company i ćevabdžinici u Klenju kod Golupca, dok je u Nikilaki fruit, trgovini voćem i povrćem, u Obrežu "uhvaćeno" 11 zaposlenih bez "papira".

- Sa crne liste je moguće skinuti podatke o poslodavcu samo ukoliko se utvrdi postojanje tehničke greške, inače ne postoje drugi razlozi za pojedinačno "skidanje" - kažu u Inspektoratu za rad.

Pročitajte još: NEMAJU PRAVA NI ŽIVI NI MRTVI: Pogibija radnika Nebojše Turovića pokrenula pitanje rada na crno

Prošle godine je najviše zaposlenih bez "papira" zatečeno u delatnosti usluga smeštaja i ishrane, trgovine, građevinarstva, proizvodnje tekstila, kože i obuće, proizvodnje prehrambenih proizvoda. Veliki broj radnika na crno bio je među sezoncima u poljoprivredi, ugostiteljsvu, trgovini i zanatskoj delatnosti.

- Primera radi, prilikom vanrednih inspekcijskih nadzora sredinom septembra, povećan broj zaposlenih bez "papira" bio je u ugostiteljstvu, trgovini, proizvodnji hleba, kolača i peciva, među frizerima i kozmetičarima, kao i na gradilištima - ističu u Inspektoratu. - Samo u jednom nadzoru bilo je 266 osoba u radu na crno i devet neregistrovanih firmi, a u sledećem još 197 radnika bez "papira" i 17 neregistrovanih subjekata.

U prvoj polovini godine, inspektori rada su ukupno obavili 45.027 nadzora, za 12.733 više nego u istom periodu 2017. godine, i to za 29 odsto više nadzora u oblasti radnih odnosa i za 48 procenata više u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

- Broj zatečenih na radu na crno u prvih osam meseci ove godine je manji nego u istom periodu lane, na šta su svakako uticale i izmene i dopune Zakona o radu, kojima je utvrđena obaveza poslodavca da podnese prijavu na socijalno osiguranje pre stupanja zaposlenog na rad, a ne u roku od tri dana od dana zaključenja ugovora o radu, kako je ranije bilo propisano - naglašavaju u Inspektoratu. - Česta pojava je tada bila da prilikom nadzora inspektoru rada budu dati ugovori, na kojima je datum zaključenja upravo dan nadzora, što je ukazivalo na to da se datum zaključenja ugovora o radu unosio na licu mesta tokom nadzora, a da prijava na obavezno osiguranje nije podneta, jer još nije bio protekao rok od tri dana za njeno podnošenje.

Na taj način, objašnjavaju inspektori, poslodavac koji je antidatirao zaključene ugovore o radu sa zatečenim radnicima i koji ih je prijavio na obavezno osiguranje u roku od tri dana od zaključenja ugovora, po ranijem zakonskom rešenju formalno-pravno nije ni učinio prekršaj, te se protiv njega nije mogao podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

VEĆINA POTPIŠE UGOVORE

U 2017. godini, inspekcija rada je zatekla ukupno 22.411 osoba na faktičkom radu, a posle preduzetih mera inspektora, poslodavci su zasnovali radni odnos sa njih 21.171, odnosno sa 94 odsto od ukupnog broja uhvaćenih. Inspektori rada gazdama ostavljaju rokove za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti u skladu sa važećim propisima.