STRUČNJACI UPOZORAVAJU: Prednjačimo po broju abortusa među devojčicama

ZABRINjAVAJUĆI je podatak da je Srbija u vrhu po broju maloletničkih prekida trudnoća i po broju porođenih maloletnica u regionu. Da li je na to uticalo slovo zakona po kome tinejdžerka sa navršenih 16 godina ima pravo sama da odluči da li želi da abortira ili da rodi dete, ili bi bilo drugačije da roditelji odlučuju umesto svoje dece, bar dok ona ne postanu punoletna? Stručnjaci smatraju da svaki abortus nosi rizik i ukazuju da država čini sve kako bi mladim devojkama skrenula pažnju na sve opasnosti koje ova hirurška intervencija nosi sa sobom.

- Adolescentkinje s neplaniranom trudnoćom karakterišu zbunjenost, neverica, strah, usamljenost i stid. One koje imaju podršku okoline svakako lakše donesu odluku od onih koje se ne slažu s roditeljima - kaže dr Zoran Stanković, ginekolog Instituta za majku i dete "Dr Vukan Čupić".

PROČITAJTE JOŠ - Neželjenu trudnoću godišnje prekine 3. 000 devojčica

Većina ginekologa, ipak, ne želi da polemiše da li bi trebalo menjati zakon, kažu da je to pitanje za psihologe i psihijatre. Po njihovom mišljenju, najznačajnije je obrazovanje o zaštiti od neželjene trudnoće.

- Godine nisu presudne - uveren je dr Stanković. - Problem je što se mnogo više manipuliše informacijama o neželjenoj trudnoći nego što se ulaže energije za ozbiljnu edukaciju. Prve informacije deca treba da dobiju od svojih roditelja, a kasnije u školi. Nezahvalno je i neiskreno očekivati od mladih da koriste modernu kontracepciju, a da to ne čine i njihovi roditelji. U Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji i Holandiji, ta granica je spuštena na 14 godina, a mi smo, ipak, lideri po broju maloletničkih abortusa.

Psihijatri, međutim, nemaju dilemu. Doktorka Sanja Životić, psihijatar za adolescente KBC "Dr Dragiša Mišović", kaže da nijedna žena, bilo mlada ili stara, ne bi trebalo da bude prepuštena sama sebi, a pogotovo ne u donošenju tako važne životne odluke.

- Devojka sa 16 godina može da bude zrela za odluku o rađanju, ali u tome ne sme da bude sama - kaže dr Životić. - Roditelji najpre moraju da budu uzor svojoj deci, kao i da otvoreno razgovaraju o posledicama neželjene trudnoće, pre nego što do nje dođe.

Prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u prošloj godini urađeno je nešto više od 10.000 namernih prekida trudnoće. U "Batutu", međutim, procenjuju da je taj broj tri puta veći, jer privatne ustanove ne moraju da prijavljuju abortus. Najviše žena koje su namerno prekinule trudnoću imaju između 25 i 34 godine, a gotovo trećina među njima ranije nije rađala.

- Broj abortusa u Srbiji je visok zbog toga što se prekid trudnoće ne smatra ozbiljnom hirurškom intervencijom. Abortus se prihvata kao sredstvo za kontrolu rađanja umesto kontracepcije - upozorava profesor dr Mima Fazlagić, ginekolog.

- Istraživanja pokazuju da većina žena smatra ne samo da je kontracepcija štetna, već i skupa, pa je na njih hiljadu 40 odsto već imalo abortus, od toga čak 30 odsto pre rođenja prvog deteta.

Ginekolozi su jednoglasni u stavu da svaki abortus nosi sa sobom rizik od steriliteta.

Sa isticanjem značaja činjenice da abortus sa sobom nosi mnogo više rizika od dobro izabrane kontracepcije, saglasan je i profesor dr Željko Miković, direktor ginekološko-akušerske klinike "Narodni front", u kojoj je tokom prošle godine urađeno 999 namernih prekida trudnoće.

PROČITAJTE JOŠ - CILj JE ŠTO MANjE ABORTUSA: Vlada donela uredbu za unapređenje reproduktivnog zdravlja

- Najčešće komplikacije abortusa su obilno krvarenje, povrede materice, oštećenje grlića i zaostajanje delova ploda i potreba za ponovnom intervencijom - kaže profesor Miković i napominje da se one u proseku javljaju kod 10 odsto pacijentkinja. - Rane infekcije kao što su zapaljenje materice, jajovoda i jajnika, koje su istovremeno i najčešće, ako se ne leče na pravi način i bez odlaganja dovode do kasnijih komplikacija kao što su sterilitet i vanmaterične trudnoće.