Šarčević: Zbog male mature smena načelnika školskih uprava

BEOGRAD - Koncept male mature biće promenjen u potpunosti, najavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević i dodao da je u dva okruga bilo nepravilnosti na završnom ispitu te da će u njima biti smenjeni svi odgovorni, počev od načelnika školskih uprava.

On je naglasio da su ove godine pod posebnom lupom bile četiri školske uprave zbog nepravilnosti na završnom ispitu prethodnih godina - Pačinjski, Raški, Jablanički i područje Kosova i Metohije.

"Imali smo divljanje u Jablaničkom i Kosovsko Metohijskom okrugu. Na Kosovu ne možemo ostvariti punu kontrolu i uvid i tu mogu da zažmurim na jedno oko, ali u Pčinjskom ću preduzeti mere", rekao je Šarčević novinarima u Beogradu.

PROČITAJTE JOŠ - Šarčević: Prevaziđen koncept "male mature"

On je naglasio da je tražio kompletne izveštaje sa završnog ispita i da će biti promenjeni načelnici školskih uprava , ali i direktori u školama gde je bilo zloupotreba.

ŠARČEVIĆ: NEĆEMO SMANjIVATI FOND ČASOVA STRANIH JEZIKA

Država nema nameru da smanjuje fond časova stranih jezika, izjavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević i dodao da će drugi strani jezik, koji je sada izborni predmet biti ocenjivan numerički i ulaziti u prosek.

Šarčević je, na Konferenciji razvoj jezičkih kompeticija kod učenika osnovne škole, rekao da je školama prosleđeno Uputstvo kako da se ocenjuje drugi strani jezik, a da će u decembru ići izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je svrstao drugi strani jezik u izborni predmet.

"U samom Zakonu nije rečeno da se drugi strani jezik opisno ocenjuje. Prosledili smo Uputstvo da se drugi strani jezik brojčano ocenjuje i da ocena ulazi u prosek. Da ne bi bilo nikakvuih nedoumica mi ćemo ići na izmene i dopune ZOSOV-a krajem godine", pojasnio je ministar.

Od naredne školske godine, kako je rekao, biće više bilingvalnih odeljenja u srednjim školama i podsetio da su ona uvedena gde god je to bilo moguće, čak i u srednjim stručnim školama.

Upraviteljica Fondacije Tempus Marija Filipović Ožegović ukazala je na značaj učenja stranog jezika i da deca koja ne nauče dobro strani jezik imaju kasnije u životu problema pri zapošljavanju, nastavku školovanja.

Ni zemlje Evrope se, kako je rekla, ne mogu pohvaliti preterano dobrim znanjem stranog jezika. Istraživanja su pokazala da samo trećina mladih u Evropi misli da je spremno da studira na stranom jeziku iako se strani jezik uvodi u najranijem uzrastu i uče dva, pa čak i tri strana jezika u školi.

Cilj je u Evropi ali i Srbiji, kako je rekla, da se prvi i drugi strani jezik koji se uvode od najranijeg uzrasta znaju skoro kao maternji jezik.

"Strani jezik je važan zbog zapošljavanja, ali i nastavak školovanja i visokog obrazovanja zbog literature", zaključila je ona.

Deca strani jezik u zemljama EU počinju da uče veoma rano, sa osam godina, dok se drugi strani jezik najčešće uvodi sa 12 godina.

U samo 11 zemalja EU drugi strani jezik nije obavezan. Najzastupljeniji je engleski jezik u 97 odsto zemalja, francuski u 34 odsto, nemački u 23 odsto, španski 13, ruski tri odsto, italijanski u jedan odsto zemalja.