NATO punih 19 godina tiho ubija jug Srbije

NEPOBITNO je utvrđeno da je u Pčinjskom okrugu municijom sa osiromašenim uranijumom bombardovano brdo Pljačkovica kod Vranja, gde je gađan TV repetitor, kao i Bratoselce, Borovac kod Bujanovca i Reljan kod Preševa. Rezultati istraživanja pokazali su da je na tim lokacijama koncentracija radioaktivnosti bila nekoliko desetina hiljada puta veća nego što dozvoljavaju standardi.

Građani juga centralne Srbije zato s nadom dočekuju istraživanje nedavno formirane Komisije za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja, koja će, prema najavama, najpre posetiti devet lokacija u ovom kraju. Evidentan porast broja obolelih od najtežih bolesti ovde se dovodi u vezu sa osiromašenim uranijumom koji je ispušten zajedno sa bombama.

PROČITAJTE JOŠ: NATO TVRDI: Osiromašeni uranijum nije uzrok zdravstvenih rizika

PREMDA je na jugu Srbije od 2002. do 2006. godine urađena dekontaminacija terena, a Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja tvrdi da posle toga nije utvrđeno prisustvo osiromašenog uranijuma u životnoj sredini, dr Radomir Kovačević, autor knjige "Istina o uranijumu", misli drugačije. Knjiga je nastala kao rezultat istraživanja grupe stručnjaka Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Radomir Karajović" Kliničkog centra Srbije, a Kovačević tvrdi da dekontaminacija ovog terena nije urađena na pravi način.

- Nikada nisam video finalni izveštaj o tome da je dekontaminacija jugoistočne Srbije obavljena na pravi način. Problem s tim procesom je u tome što je lako pokupiti tu neeksplodiranu municiju, ali ostaju čestice koje preko zemljišta ulaze u lanac ishrane - ističe dr Kovačević.

Gradimir Jovanović, predsednik Udruženja uranijumskih žrtava u Vranju, komentarišući formiranje državne komisije, podseća na to da je Pčinjski okrug jedini u centralnoj Srbiji koji je gađan municijom sa osiromašenim uranijumom.

- U LjUDSKOJ prirodi je da zaboravlja, ali mi nemamo pravo na to, jer je tovar sa osiromašenim uranijumom ispušten na četiri lokacije u neposrednoj okolini, što je trajno zagadilo naš životni prostor. Naše udruženje je i osnovano sa ciljem da se neprekidno podsećamo bombardovanja Pljačkovice osiromašenim uranijumom, najtragičnijeg događaja u istoriji grada - ocenjuje Jovanović.

On podseća i na slučaj osmorice radnika vranjskog "Vodovoda" koji su obezbeđivali rejon Pljačkovice posle bombardovanja 1999. godine. Svi onu su u tom trenutku imali četrdesetak godina, a sedmorica među njima umrla su od najtežih oblika kancera u godinama koje su usledile.

Prilikom odlaska na Pljačkovicu, radnici "Vodovoda" nisu imali nikakvu zaštitnu opremu. Od ratnog štaba ovo javno preduzeće je dobilo zadatak da pošalje grupu ljudi da oiviči taj bombardovani prostor. Dobili su uveravanja da na Pljačkovici nema opasnosti i da ljudi neće da ulaze u deo koji je gađan. Radnici su na lokaciju otišli bez ikakve zaštitne opreme, jer im je rečeno da za njom nema potrebe, pošto će samo postaviti stubiće i trake.

PREMA raspoloživim informacijama, prvi radnik koji je preminuo bio je Miroslav Jović. On je odmah posle bombardovanja dobio rak pluća, a umro je 2004. godine u 52. godini. Druga žrtva je Goran Mitić, koji je umro 2009, u 46. godini, od iste bolesti. Njegova supruga Dragana priča da su radnici, među kojima je bio i njen suprug, angažovani nekoliko meseci posle završetka bombardovanja.

- Moj muž je sa kolegama 25 dana proveo na Pljačkovici postavljajući ogradu i čisteći teren, o čemu postoje i pisani dokazi. Oni su tamo otišli bez ikakve zaštitne odeće, noseći na sebi obično radno odelo - navodi Mitićeva.

Gradimir Jovanović / Foto D. Ristić

Ona dodaje da su radnici "Vodovoda" na bombardovanoj Pljačkovici provodili puno radno vreme, jeli su i pili na brdu sve vreme dok nisu završili posao. Tek naknadno je utvrđeno da je taj prostor bombardovan municijom sa osiromašenim uranijumom.

Prema poslednjim informacijama, i osmi radnik "Vodovoda" iz te grupe oboleo je od karcinoma pluća i trenutno se nalazi na lečenju.

OBOLEVAJU MLADI

DR Kovačević upozorava i na to da statistika koju rade lokalni zavodi za javno zdravlje apsolutno nije tačna. Maligne bolesti javljaju se u sve ranijem uzrastu i mnogo kraće traju, a više od 80 odsto slučajeva završava se smrću. Prema procenama stručnjaka, broj obolelih od malignih bolesti nastaviće da se povećava, i to za 1,8 odsto godišnje.