SLAVICI TURČIN JOŠ NIJE VRATIO DECU: Poslednji put ih je videla pre dve godine, živi za dan kada će se spojiti i živeti zajedno

Od maja 2016. godine Slavica gubi svaki kontakt sa ćerkom Ajšom (14), Esmom (13) i sinom Tarikom (7).

Iako je u međuvremenu i turski Apelacioni sud potvrdio da decu treba hitno vratiti majci u Srbiju i da otac dece nema pravo na žalbu i reviziju slučaja, odnosno da je odluka suda konačna, deca još nisu vraćena u Srbiju.

Turska policija tvrdi da ne može da locira otmičara i da je majka dužna da im dostavi adresu na kojoj se nalaze deca, kako bi oni mogli da ih uzmu od oca i vrate majci.

Za dve i po godine, Slavica je decu videla samo jednom, u maju 2016. godine, u hotelu u Turskoj, kada su joj deca rekla da žive u jezivim uslovima, da im otac govori šta da pišu i govore majci, kako ne smeju slobodno da se kreću i da njegovu ženu Turkinju moraju da zovu „mama“.

Posle njihovog susreta, zabranio im je da bilo kako komuniciraju sa majkom i ona ih nije čula 11 meseci. Kada su konačno počela ponovo da joj se javljaju, deca su insistirala na tome da mama mora da potpiše papir kojim se odriče dece u korist oca, kako bi on dozvolio da ih Slavica viđa.

PROČITAJTE I:  Turski sud vratio decu Slavici!

Iako je zakon na njenoj strani Slavica nikako ne uspeva da pravosnažnu presudu sprovede u delo.

Slavica ne prepoznaje glas svoje dece, kaže da su hladne i kao da su u strahu, da nema prisnosti, nema emocije, već samo čekaju da ponove šta treba da kažu. Kao da deca nekome prenose šta im majka priča i da im taj neko govori šta da kažu.

Tada su joj ćerke rekle da ona nije njihova majka, da je to Juksel, žena Slavičinog bivšeg muža, i ona se sada brine o nama. Slavica je to progutala, nije zaplakala, ali joj je knedla bila u grlu. Ceo svet joj se srušio, iako je znala da su deca izmanipulisana. Sutradan je dobila poruku, mama izvini i tada je, kaže, znala da dete ne može da omrzne svoju majku.

Ipak, deca Slavici nikada nisu rekla gde se nalaze. Na svaki njen pokušaj da sazna lokaciju, one joj odgovaraju – potpiši tati papir, pa ćeš nas videti.

U poslednje vreme Ejup Slavicu zove telefonom, poslednji put nedavno kada joj je saopštio da će voditi dete na operaciju obrezivanja. Ona ga je upozorila da je dete rođeno prevremeno i da ne sme na težinu manju od 25 kilograma da se podvrgava anesteziji. Bunila se, pisala našem Ministarstvu pravde i Ministarstvu spoljnih poslova, tražila od njega da joj da adresu bolnice, ali je on rekao da neće.

Operacija je u tom momentu stopirana, ali Slavica ne zna da li je ona u međuvremenu obavljena.

Ejup u telefonskim razgovorima stalno pominje izvesnog policajca, šefa policije, Huseina, koji je njegova zaštita. Kaže da ga on čuva, da su on i deca pod njegovom zaštitom i da preporučuje da Slavica, kao majka, potpiše papir kojim se odriče dece i da on onda garantuje da će deca moći da viđaju majku.

Na Slavičina obraćanja Ministarstvu pravde, dobila je odgovor od turskog ministarstva koje navodi da je njihova potraga za decom aktivna i da se nastavlja.

Ukoliko deca budu locirana u Turskoj, tada mogu biti započete prinudne mere po turskom zakonu, navodi se u odgovoru turskog ministarstva pravde.

Slavica je imala i kontakt sa prethodnim ambasadorom Turske u Beogradu, koji je obećavao pomoć, ali sa novim još nije, iako je on upoznat sa njenim slučajem. Rekli su joj da ona nije građanin Turske, da se obrati svojim institucijama i da oni njoj ne mogu da pomognu.

Treće javno tužilaštvo u Beogradu je izdalo Interpolovu poternicu za Ejupom Sabrijem Jundzuom. Na naše pitanje kako bi Slavica mogla da vrati decu, dobili smo odgovor da sve to zavisi od turske policije. Da su oni operativni organ i da izvršenje odluke suda može da se ostvari uz asistenciju policije. Praktično, kada bi Slavica znala adresu, mogla bi da se obrati stanici policije u Turskoj i oni bi onda trebalo da postupe po poternici

Iz Tužilaštva još kažu da su iz dokumentacije videli da naša država o Slučaju Slavice Burmazović razgovara sa turskim zvaničnicima i na najvišem državničkom nivou, i da svojim autoritetom utiče da se u praksi sprovede izručenje. Ipak, do toga još nije došlo.

Slavicu su u jednom momentu kontaktirali i turski mediji. Snimljen je veliki TV prilog o celom slučaju i išao je kao udarna vest u svim televizijskim informativnim emisijama. Izazvao je buru reakcija, ali se posle nekoliko dana bura stišala.

Mi smo kontaktirali novinara koji je za tursku NTV pravio priču i on nam je rekao da se obraćao turskom Ministarstvu pravde, koje mu je odgovorilo da se za njenim bivšim mužem traga i da će ga privesti čim bude lociran. Novinar kaže da ne misli da ga oni preterano traže. Takođe je rekao da ga je kontaktirao Ejup i da je rekao da deca žele da budu sa njim, a ne sa majkom. Takođe je rekao da je u inostranstvu, ali novinar je rekao da misli da je to laž.

Slavica na društvenim mrežama dobija veliku podršku od građana, žena koje su u sličnoj situaciji. Ipak, ima i onih koji je vređaju, koji joj govore da je sve zaslužila, jer se udala za Turčina. Slavica kaže da je na te komentare oguglala i da niko ko je ne poznaje, nema pravo da komentariše njen život. Ni njenu decu. Kaže da je izuzetno teško sesti na stolicu u emisiji i ispričati svoju muku, ali naglašava da nije tu zbog sažaljenja, već zato što nije jedina, nije usamljena, već zato što se mnoge žene plaše

Kao građanin je uspela da uradi sama ono što gomila advokata nije uspela. Sve što je pravno mogla, uradila je, ne postoji više ni jedna instanca za koju može da se uhvati i traži pomoć. I dalje joj je ostala samo Srbija da joj pomogne.

Ona kaže da će poslednji atom snage dati da povrati svoju decu, njihovo detinjstvo, njihovo pravo na sreću. Ako je ona kriva za svoje grehe, ispaštaće, ali naglašava da njena deca nisu ni za šta kriva. Kada klone, uzme medvedića svoga sina, traži poznati miris. Posmatra fotografije sa zida, ima sećanje na ručice koje je grle i pomisao da će svanuti jutro kada će se spojiti i živeti zajedno. Da zaborave ovaj ružan period kao da se nikada nije desio.