ALARMANTNO: Za dobar selfi rizikuju život

FOTOGRAFISANjE samih sebe na krovovima zgrada, vagona, na rubu litica, ivici vodopada, zamrznutom jezeru, u brzoj vožnji ili pri nailasku voza, uzima sve više života. U želji da naprave što bolji i zanimljiviji selfi, mladi širom sveta stradaju, pa je broj "selfi smrti" u porastu. Najčešći uzrok "selfija smrti" su penjanje na vozove, a onda pad sa litica i zgrada. Prosečna starost stradalih je oko 21 godine, a najviše ovih nesreća dogodilo se u Indiji, zatim u Rusiji, SAD, Španiji. Srbija, nažalost ne zaostaje za ovim trendom.

Šesnaestogodišnji mladić M. N. iz Leskovca zadobio je nedavno teške telesne povrede od strujnog udara na glavnoj Železničkoj stanici, dok je pokušavao da napravi selfi na jednom od vagona.

- Mladi su postali opsednuti fotografisanjem - upozorava psiholog Merica Buj Bjelogrlić. - I dok se pre nekoliko godina selfi smatrao mentalnim poremećajem, danas ga vidimo kao trend, serviranu vrednost koja nam dolazi iz sveta. Devojčice se već od petog razreda fotografišu i po nekoliko puta na dan, traže najbolji profil kako bi izgledale lepše, a onda "kače" slike na društvene mreže. Sa fotografijama na "Instagramu" ne zaostaju ni momci. Ipak, ne možete da objasnite deci da nije normalno slikati se po ceo dan, kada i njihovi roditelji rade to isto. Slikama sada svi "dokumentuju" gde su i s kim su bili, šta su pojeli, kupili...

U ERI selfija svako je svoja zvezda, pa psiholozi primećuju da je među mladima sve više narcisoidnosti a sve manje empatije. Nema više druženja i komunikacije, ljudi su okruženi lažnim prijateljima, a "popularnost" broje lajkovima.

- Mladi danas nemaju sluha za druge, među njima nema druženja, postaju otuđeni, stavljaju sebe u centar sveta. Selfijima ujedno stvaraju nerealnu sliku o sebi i drugima, ne shvatajući da i drugi isto tako lažno predstavljaju svoj način života. Veruju da su "lajkovi" potvrda njihove lične vrednosti, pa su, da bi ih dobili što više, spremni na raznorazne ludosti - kaže psiholog.

Osim što selfi utiče na razvoj ličnosti i nameće standarde lepote, zbog bespotrebnog dokazivanja na društvenim mrežama, mnoge dovodi i u opasnost. Da bi nadmašili druge, ljudi se slikaju na najluđim mestima, ne mareći za opasnosti.

Primer samo jednog od suludih pokušaja da se uslika jedinstveni selfi jeste i fotograf Piter Verhog. Ovaj Holanđanin rizikovao je život u Meksiku tako što je izbacio glavu iz zaštitnog kaveza, kako bi se uslikao sa predatorom belom ajkulom. Zabeležen je nedavno i slučaj da je jedan nemački turista poginuo pokušavajući da napravi fotografiju sa zabranjene zone na vrhu Maču Pikčua. Okliznuo se i pao 40 metara u provaliju jer je skočio u vazduh kako bi ispozirao za fotografiju. Slično je prošao i turista iz Južne Koreje koji je pao sa visine od skoro 500 metara, tačnije sa vodopada Gokta dok je slikao selfi.

KOLIKO je situacija sa selfi fotografijama alarmantna, pokazuje i podatak da je u Indiji slikanje selfija na nekim lokacijama i zakonski kažnjivo, a u Rusiji je pokrenuta velika kampanja sa upozorenjem: "Dobar selfi može vas koštati života".

U ovoj zemlji nedavno se pojavila i igra "ultimativni selfi". Tinejdžeri izazivaju svoje drugove da se slikaju u ekstremnim i opasnim situacijama. Tako je u junu ove godine, samo u roku od nedelju dana, na ovaj način stradalo petoro tinejdžera starosti do 10 do 15 godina. Troje njih poziralo je ispred teretnog voza koji nailazi, a dvoje u odvojenim incidentima nakon dodirivanja kablova pod visokim naponom.

Psiholozi navode da se svaki trend koji uzbuđuje maštu, lako primi i kod nas, pa upozoravaju da slučaj povređenog šesnaestogodišnjaka iz Leskovca neće biti usamljen.

MENTALNI POREMEĆAJ

AMERIČKA psihijatrijska asocijacija je još pre tri godine selfi proglasila mentalnim poremećajem.

- To je opsesivna želja za fotografisanjem samog sebe i postavljanjem slika na društvenim mrežama, usled nedostatka samopoštovanja i popunjavanja praznine u intimnom životu - konstatovali su psihijatri.

ELEKTRONSKO NASILjE

- Roditelji mi često kažu da ne mogu da im oduzmu telefone i tablet-računare, da uđu na njihove fejsbuk i instagram-naloge, kako im ne bi narušili privatnost. Ipak, uopšte ne postavljaju sebi pitanje da li je njihovo dete dovoljno zrelo za takvu vrstu privatnosti. Elektronsko nasilje je sve češće među mladima, a edukacija koju sprovodimo u školama pričajući im o svim opasnostima na internetu nije dovoljna - ističe Buj Bjelogrlić.