Šangajska lista: Beograd u društvu 300 odabranih

UNIVERZITET u Beogradu zadržao je plasman među 300 najboljih univerziteta na Šangajskoj listi. U rangiranju pojedinačnih nauka, postignut je bolji plasman, posebno u matematici. Najbolje rezultate je postigao u oblasti prehrambene tehnologije, gde je 35. na svetu.

Univerziteti u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu uspeli su da se pojave u pojedinim naučnim oblastima na Šangajskoj listi koja je objavljena pre mesec dana, ali ne i u generalnom plasmanu 500 najboljih. Ove godine sa liste je ispao Univerzitet u Zagrebu, a iz bivše Jugoslavije tu je još samo Univerzitet u Ljubljani, koji je plasiran između 401. i 500. mesta.

U najužem izboru za 500 najboljih bilo je više od 1.000 kandidata od ukupno 20.000 univerziteta u celom svetu. Plasman na Šangajsku listu najviše zavisi od broja objavljenih naučnih radova zaposlenih na univerzitetima, njihovog uticaja i broja citata. Ove godine, kao i prošle, najveći pojedinačni uspeh imali su radovi matematičara u penziji dr Stojana Radenovića, bivšeg profesora Mašinskog fakulteta.

- Jezičak na vagi koji je prevagnuo da budemo za jotu bolji od prošle godine u kompletnom skoru je citiranost radova matematičara. Uz profesora Stojana Radenovića, imamo dobru citiranost i profesora Zorana Kadelburga - kazala je prof. dr Ivana Popović, prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu. - Ukupan broj radova fakulteta i instituta i njihov sve bolji kvalitet doprineli su tome da UB bude dobro pozicioniran na prestižnoj listi najboljih 500 svetskih univerziteta. Ali bez adekvatnog finansiranja počećemo da padamo na listi. Ako se nešto ne promeni u finansiranju nauke, ne možemo očekivati da ostanemo na toj listi. Moramo imati siguran okvir u finansiranju nauke, da se obezbedi miran i nesmetan rad naučnika - pojasnila je ona.

Naš ovogodišnji plasman rezultat zapravo je naučnih uspeha iz 2015. godine, tako da će se tek za dve godine pokazati da li je sada stanje u nauci bolje ili lošije.

Šangajsku listu svake godine objavljuje Univerzitet Đao Tong iz Šangaja. Ona nije jedino, ali je naprestižnije rangiranje visokoškolskih ustanova iz celog sveta. Univerzitetu u Beogradu na Šangajsku listu dospeo je 2012. godine, kada je bio između 401. i 500. mesta. Naredne tri godine bio je između 301. i 400. mesta, da bi se prošle godine plasirao među 300 najboljih i tu ostao i u 2017. godini.

HARVARD OPET BROJ 1

I OVE godine u vrhu Šangajske liste su američki univerziteti, a među deset najboljih su i dva iz Velike Britanije. Harvard je opet, 15 godina zaredom, prvi, a slede Stenford, Kembridž, MIT, Berkli, Prinston, Oksford, Kolumbija, Kalifornija i Univerzitet u Čikagu. Osim naučnih radova u prestižnim časopisima, univerzitetima rang podiže i broj nobelovaca i dobitnika Fildsove medalje koji na njima rade.