Godišnje bar stotinak žrtava trgovine ljudima

OKO stotinu žrtava trgovine ljudima otkrije se godišnje u Srbiji, a od tog broja čak polovina su deca. Zabrinjavajuće je što su žrtve izložene višestrukoj eksploataciji, iako je do pouzdanih podataka teško doći jer je reč o skrivenoj pojavi, rečeno je na predstavljanju godišnjeg izveštaja Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima za 2016.

U 2016. godini prijavljeno je 119 slučajeva trgovine ljudima, od kojih je identifikovano 57. Broj identifikovanih je i dalje manji u odnosu na 2014. kada ih je bilo 125, kao i u odnosu na 2013. kada su identifikovane 92 žrtve. U najvećem broju slučajeva evidetirana je seksualna eksploatacija, zatim radna eksplotacija i prinuda na brak.

Lidija Milanović iz Centra kaže da je uočena jaka povezanost polne strukture i vidova eksploatacije, tako da su žene žrtve trgovine ljudima pre svega izložene seksualnoj eksploataciji, a muškarci radnoj eksploataciji.

- Većina žrtava trgovine ljudima potiče iz urbane sredine, sa srednjoškolskim obrazovanjem - rekla je ona. - Period vrbovanja žrtava radi eksplotacije traje kratko, svega nekoliko dana, ali ima i slučajeva u kojima je trajalo duže. U Srbiji su žrtve trgovine ljudima državljani Srbije i pre svega su eksploatisani u svojoj zemlji.

Najveći broj otkrivenih žrtava je u Beogradu, Smederevu, odnosno centralnoj Srbiji.

- Imamo malo informacija o otkrivenim žrtavama trgovine ljudima naših državljana u inostranstvu - kazala je Milanović.

Sanja Kljajić, direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, smatra da u Srbiji postoji odgovoran odnos države u borbi protiv trgovine ljudima i uređen sistem identifikovanja žrtava, kao i dobra saradnja Centra sa institucijama u sistemu socijalne zaštite.

- Problemi koje treba u narednom periodu rešiti su osnivanje fonda za kompenzaciju žrtava, usvajanje strategije i obezbeđivanje prostorija za smeštaj žrtava - rekla je ona.

RAD U SLOVAČKOJ

- POVEĆAN je i broj poziva građana u vezi sa ponudama za posao u Slovačkoj, a oni su se u najvećem broju odnosili na rad u fabrikama velikih kompanija za izradu i sklapanje delova za TV - kažu u NVO “Astra”. - Građani su uglavnom radili ilegalno, bez ugovora i radne dozvole, za novčane naknade daleko ispod dogovorenih, bez poštovanja dogovorenog radnog vremena i ostalih uslova rada.