Moji studenti ne čekaju na birou

PRIVATNI fakulteti u našoj državi, nažalost, doneli su više štete nego koristi. Ne volim da delim fakultete prema tipu vlasništva, ali nesporno je da mnogi privatni izdaju diplome iza kojih ne stoji znanje. Tako imamo punu javnu upravu nekompetentnih ljudi sa tim diplomama. Imaju papir, a ne znaju posao. To dodatno stvara frustraciju onih koji znaju da rade, a ne mogu da napreduju. Jer u Srbiji se uvek lakše napreduje preko partijskih ili porodičnih veza. Problem je što u ovako siromašnoj zemlji obrazovanje mora biti javno dobro, a ne nikako izvor profita i unosan posao.

Ovako priču o visokom obrazovanju za "Novosti" započinje prof. dr Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. On naglašava da o kvalitetu njihovih diplomaca najbolje govori to što oni ne čekaju dugo na evidenciji Zavoda za zapošljavanje, jer se već dve trećine zaposle u prvoj godini od diplomiranja. Neki drugi ekonomisti, dodaje, pune spiskove biroa za nezaposlene.

* Da li to znači da poslodavci uvek prednost daju vašim studentima?

- Ne uvek. Ako je reč o bankama, velikim kompanijama, stranim poslodavcima, oni po pravilu biraju naše diplomce. I u javnom sektoru, ako im treba stručnjak, opet će izabrati nekog sa diplomom Ekonomskog fakulteta UB. Ako se konkurs u javnom preduzeću i državnoj upravi organizuje pro forma, onda će prednost imati oni sa vezom i, po pravilu, diplomom privatnog univerziteta. Sve nas boli partijsko zapošljavanje i mnogo košta. Ali zato, ako se organizuje testiranje, naši kandidati se na rang-listama od njih odvoje kao ulje od vode. To se uvek pokaže na konkursima.

* Da li i dalje važi fama da je od uvođenja "Bolonje" prijemni za master studije na Ekonomskom fakultetu uspeo da položi samo jedan kandidat sa diplomom privatnog fakulteta?

- Sada ih je malo više, pa na oko 500 upisanih godišnje, dvoje ili troje budu sa privatnih univerziteta. Većina ne uspe da položi prijemni koji, recimo, sa lakoćom prevaziđu diplomci državnog pravnog, filološkog ili nekog drugog fakulteta. Još niko nije uspeo da doktorira kod nas, a da je osnovne studije završio na privatnom fakultetu. Mnogi žele da "operu diplomu" i upišu u biografiju da su master studije završili na Univerzitetu u Beogradu. Prvih godina javljalo se i po njih 200, a nije prolazio skoro niko. Sada, od pedesetak, prođe dvoje ili troje.

* Zato vaše studente već sa treće i četvrte godine regrutuju kompanije...

- Imamo razvijen sistem studentskih praksi i saradnju sa mnogo kompanija. Nama je problem to što nema dovoljno zainteresovanih studenata koliko ima mesta za radne prakse u nekim od najboljih firmi. Mimo naših očekivanja, ne možemo ta mesta da popunimo. Studenti kao da nemaju dovoljno elana i ne žele da se odreknu ničega, jer su prakse stvarno radne i obično se realizuju leti, tokom raspusta. To nije ona praksa gde samo odete po potpis. Ali zato, ako se pokažu, veliki procenat baš u kompaniji gde su imali praksu kasnije počne da radi.

* Da li vam najbolji diplomci odlaze iz Srbije? Koliko često kao dekan potpisujete preporuke onima koji idu?

- Uvek mi je teško da odgovaram na pitanja studenata o tome da li je naša diploma priznata u inostranstvu. To znači da se neko već priprema da ode u inostranstvo. Ekonomija je danas kao prirodna nauka, tako da se isto uči u Beogradu, Berlinu ili Londonu, i naravno da se priznaju diplome. Svaki put kada potpisujem preporuku odličnom studentu, to radim nerado. A to se često dešava, kada je sezona upisa, od maja do septembra, pišem i po dve tri preporuke nedeljno. Najčešće su to preporuke za nastavak studija u inostranstvu, ali za većinu to znači da će tamo i ostati.

* Kada se upisuju, budući ekonomisti potpisuju izjavu kojom obećavaju pošteno studiranje. Da li je to, ali i druge slične akcije koje kao glavni "policajac" na fakultetu preduzimate, smanjilo prepisivanje i prevare na ispitima?

- Imam ogromnu podršku studenata u borbi protiv prepisivanja, bubica, puškica, plagijata... Tvrdim da je 80 do 90 odsto akademaca pošteno i da im ne pada na pamet da se bave takvim stvarima. U njihovo ime se borim protiv one manjine koja je spremna na prevare. Među prvima smo stavili ometače, koji ne dozvoljavaju rad bubicama. Zahvaljujući anti-plagijat softverima došli smo do toga da danas nijedan seminarski rad nije plagijat, a godišnje ih pristigne oko 4.000. Mi smo te firme što prodaju diplomske i seminarske radove zavili u crno.

* Studente ste uveli u red. Je li bilo plagijata među kolegama?

- Znam za tri slučaja kolega na našem fakultetu koji su uhvaćeni u plagiranju i nečasnim radnjama, i zbog toga su ostali bez posla. Reč je o profesorskom kadru, ali nije se sve desilo tako skoro. I mislim da je posebno važno što takva stvar nije imala medijsku pompu. Da smo čekali da zakonski dobiju otkaz, to se nikada ne bi dogodilo. Kolektiv ih je jednostavno odbacio, dajući im do znanja da takva osoba ne pripada akademskoj zajednici. Morali su, manje-više, da odu, uz sporazumni raskid radnog odnosa.

* Jedan ste od glavnih zagovornika akademske čestitosti i na Univerzitetu u Beogradu. Izgleda li vam to kao borba protiv vetrenjača?

- Nikako nije borba protiv vetrenjača, iako izgleda tako. Univerzitet je usvojio važne dokumente koji unapređuju borbu protiv plagijata i neakademskog ponašanja među studentima i profesorima. Neverovatno je bila slaba saradnja sa studentima. Oni su imali stav da treba zaštititi studente po svaku cenu. Meni je to bilo iznenađenje, da se ne bore za poštene studente, nego za prepisivače. Na kraju smo uspeli da dobijemo taj pravilnik o disciplinskoj odgovornosti, što šalje poruku studentima da nećemo dozvoliti neakademsko ponašanje na univerzitetu.

* Studenti su se opirali tom pravilniku, ali nije mnogo bolja situacija bila ni među vašim kolegama, dekanima. Zašto je usvajanje pravilnika o plagijatima odlagano pola godine?

- Skidam kapu rektorskom kolegijumu, koji je strpljivo radio na tome. Dobili smo veoma važne pravilnike koji će unaprediti kvalitet rada na fakultetima.

* Plašite li se da će ti pravilnici ostati mrtvo slovo na papiru, jer će se kolege međusobno štititi? Pravila su tako postavljena da sa plagijatorom "padaju" i mentor i članovi komisije...

- Mogu da poverujem da negde nekakav "zavet ćutanja" postoji, ali lično ne znam ni za jedan takav slučaj. Dobro je da je odgovornost predviđena za širi krug učesnika u procesu, jer će to sprečiti da neka, na primer, doktorska disertacija bude odbranjena, ako nije kvalitetna. Mentor i komisija to neće dozvoliti, jer bi i oni snosili posledice. U svakom slučaju, ipak, prvi i poslednji krivac je onaj ko je plagirao.

* Kao profesor, ne robujete formalnostima. Sa studentima često komunicirate putem društvenih mreža, prihvatate ih za prijatelje na "Fejsbuku"... Je li to prava formula da razbijete generacijski jaz?

- Nisam verovao da to može da ima toliko uticaja na kvalitet saradnje i komunikacije. Iz razgovora sa studentima shvatio sam da im je, pored bioloških roditelja, potreban i nekakav "akademski roditelj", učitelj kome će moći da se obrate. Odgovaram im na svaku poruku, nisam formalan, ne zameram ako mi se ne obrate sa "poštovani profesore"...

* Je li to jedan od razloga što ste u studentskim anketama uvek među omiljenim profesorima na univerzitetu?

- Moguće je da to doprinosi. Ali paradoks je što ja predajem jedan neomiljen predmet na prvoj godini - Matematiku. Prolaznost na mom predmetu nije sjajna, zato se trudim da svaki student koji nije položio zna zašto se to desilo. Ne želim da ode sa ispita, a da mu nije jasno zašto je pao i gde je pogrešio. Na časovima se trudim da nikad ne zakasnim, nikad ne izađem ranije i uvek ispredajem celo gradivo. Verujem da studenti to cene.