Na tenderima i skrivene firme funkcionera

U REGISTRU firmi koje su učestvovale na tenderima državnih organa, a čiji su suvlasnici funkcioneri, Agencija za borbu protiv korupcije za tri godine upisala je samo 33 preduzeća. Njihovi vlasnici ili akcionari mahom su predsednici opština ili članovi gradskih veća, a tek iza nekoliko njih stoje zvučna imena iz političkog života.

Tako su na državnim tenderima, između ostalih, učestvovali Ekonomski institut i „EKI investment“, čiji je suvlasnik poslanik DS Aleksandar Vlahović, zatim „DG komp računari“ iz Subotice, vlasništvo Dulićevih, kao i „Treća petoletka“ u vlasništvu poslanika NS Mladena Grujića, suvlasnika „Lili drogerija“.

U svom poslednjem izveštaju Evropska komisija konstatovala je da u ovom registru ima premalo podataka. Da li srpski političari imaju malo preduzeća ili njihove firme ne učestvuju na državnim tenderima? Ili možda samo ne prijavljuju podatke?

- Pravno lice u kom državni funkcioner ima više od 20 odsto udela obavezno je da prijavi učešće u postupku javne nabavke koji raspišu državni organi. To ne radi funkcioner, koji mora da prenese upravljačka prava, ali zadržava vlasništvo u firmi i ostvaruje dobit, već odgovorno lice u preduzeću - objašnjava Aleksandra Kostić, portparol Agencije.

Zato Agencija protiv odgovornog lica podnosi prekršajnu prijavu ako ne prijavi učešće i, tri dana po okončanju, da li je dobila posao ili nije. Agencija je dosad podnela devet prekršajnih prijava, između ostalih i protiv „Stubova kulture“, čiji je vlasnik Predrag Marković, poslanik i bivši ministar kulture i informisanja.

Ovaj registar, objašnjavaju u Agenciji, služi kao preventivni mehanizam protiv korupcije da funkcioneri ne bi nameštali poslove sebi ili povezanim licima. Osim toga, iz broja dobijenih tendera vidi se i potencijalna dobit preduzeća i funkcionera, što neminovno menja njihove imovinske karte. Tako se, ukrštanjem podataka, proverava njihova imovina.

Zoran Stojiljković, član odbora Agencije, slaže se da je malo funkcionera u ovom registru javnih nabavki:

- Funkcioneri do sada nisu bili obavezni da prijavljuju firme ćerke svojih kompanija, zbog čega smo i tražili izmene Zakona o agenciji. Sada nemamo načina da pratimo da li takva preduzeća učestvuju na tenderima ili ne učestvuju. Osim toga, oni često sklapaju dogovore da posao „provuku“ kroz više malih nabavki, zbog čega ne mora da se raspiše tender i na taj način izigravaju zakon.

U Srbiji, inače, ima 7.014 državnih institucija koje mogu raspisati tender, i one se takođe nalaze u registru Agencije.