SUDIJA IZ ŠPANIJE: Doživotna kazna Karadžiću je kao osveta plemena

PRVI predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, dan posle konačne presude kojom je u Hagu osuđen na doživotnu robiju, nije klonuo duhom, raspoložen je, racionalan i svestan svega što se odigrava.

Ovim rečima, advokat Marko Sladojević preneo nam je utiske posle susreta sa svojim branjenikom.

- Dobro se drži. On je čovek jakog i nesalomivog duha. I da je dobio 15 godina, isto mu je kao i doživotna. Mi sad razmišljamo šta dalje i kako da se borimo za istinu i pravdu. Najbitnije nam je da dobijemo podršku institucija u Republici Srpskoj, pa i u Srbiji, da se tačno utvrdi šta se dešavalo u Sarajevu, a šta u Srebrenici - priča Sladojević.

Prilikom glasanja o kazni, dvojica sudija Hoze Rikardo de Prada Soleansa i Ivo Nelson de Kaires Batista Rosa bili su protiv doživotne, a preostala trojica "za".

PROČITAJTE JOŠ - PRESUDA U HAGU: Karadžiću doživotni zatvor! Advokat Petronijević najavljuje reviziju (VIDEO/FOTO)

Sladojević ukazuje da je vrlo čudna formulacija kojom je određena visina Karadžićeve kazne:

- Nije rečeno da je osuđen na doživotnu kaznu zatvora, već su trojica sudija koristila termin "na kaznu zatvora do kraja svog života" ili "ostatak života". To ne postoji u Statutu suda. Zbog toga je jedan sudija i izdvojio mišljenje i bio protiv takve kazne. Bitan detalj kod doživotne je i da takvi osuđenici imaju pravo da zatraže prevremeni izlazak na slobodu.

PROČITAJTE JOŠ - KARADžIĆ POSLE PRESUDE PORUČIO: Srpski narod je pobedio, Hag mi ništa ne može; Ponosno čuvajmo Republiku Srpsku (VIDEO)

Prema tumačenju bivšeg predsednika Mehanizma za krivične sudove u Hagu Teodora Merona, i oni koji su osuđeni na doživotne kazne mogu tražiti prevremeni izlazak na slobodu, ali tek kada provedu 30 godina iza rešetaka, što su dve trećine najduže kazne koju su tribunali za Jugoslaviju i Ruandu izrekli (45 godina je dobio jedan osuđenik za događaje u Aruši).

Sudija Hoze Rikardo de Prada Soleansa objasnio je u izdvojenom mišljenju da smatra da je Karadžića trebalo osuditi na 40 godina, jer "kazna u bilo kom trajanju ne može izgubiti svoju ljudskost", što se doživotnom presudom dešava.

- Prvostepena presuda od 40 godina predstavlja dugotrajnu kaznu ako se uporedi sa produžetkom ljudskog života. Kazna u bilo kom obliku ne sme izgubiti svoju ljudskost i to je ono što određuje razliku između zakonski civilizovanog odgovora i plemenske osvete - naspisao je De Prada.

Na doživotnu kaznu u Hagu osuđeni su Zdravko Tolimir i Ljubiša Beara koji su umrli u zatvoru, kao i Vujadin Popović, Milan Lukić, Stanislav Galić i Ratko Mladić (nije konačno). Bivši komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske Galić zatočen je u Nemačkoj. Pre pet godina, ova država poslala je dopis u Hag u kome ih obaveštava da je Galić u zatvoru već 15 godina, pa je po njihovim zakonima ispunio uslov za prevremeno puštanje. Tadašnji predsednik Tribunala Teodor Meron odbacio je zahtev za puštanje objasnivši da prevremeni otpust može tražiti tek kada prođe 30 godina.

Inače, Karadžić je posle izricanja presude, Srbima u Republici Srpskoj poručio:

- Srpski narod i ja zajedno sa njim smo već pobedili. Republika Srpska je stvorena, a srpski narod je slobodan u vlastitoj državi. Žrtva koju podnosim je manja od drugih. Hiljade i hiljade mladića je svojim životima izgradilo RS. Mnogi su postali ratni invalidi. Najveće žrtve su podnele majke, čiji su sinovi, najčešće sinovi jedinci, dali život za slobodu srpskog naroda. To su istinske žrtve.

On je takođe poručio da je "jalova osveta Haškog tribunala i da mu, kao starcu, ne može ništa" i dodao:

- Nismo se predavali ni kada je bilo daleko teže, pa ni ovako utamničen neću nikada prestati da se borim za istinu o našoj pravednoj borbi u ratu koji nam je nametnut i u kom su stradala sva tri naroda. Svaki rat, naročito građanski, izrodi počinjene zločine koje je naša država, ako je znala, osuđivala i procesuirala. Mi smo se časno borili za slobodu i jednakost srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Zato uvek i svuda budimo dostojanstveni, ne mrzimo druge i ponosno čuvajmo ono što je iznad nas - Republiku Srpsku.

Brat Luka

RADOVAN BRATU LUKI U SREDU TELEFONOM PORUČIO: MOJA ŽRTVA JE MALA, NISU ME SLOMILI

SA Radovanom sam telefonom razgovarao u sredu uveče - rekao je u četvrtak za "Novosti" Luka Karadžić. - Nije zvučao nimalo utučeno ni obeshrabreno. Kazao mi je: "Nemam čega da se stidim. Sve bih ponovo uradio isto. Od svega je važnije što je Republika Srpska nepobediva". Jeste razočaran u pravo i pravdu, ali tvrdi da je njegova žrtva mala u odnosu na one koji su dali živote za Srpsku. Ne zna u kom zatvoru će izdržavati kaznu. Na kraju mi je uz osmeh rekao: "Nisu me slomili. Sada ću raditi ono što najviše volim - pisaću."J. M.

Rikardo de Prada

PORTRETI ARBITARA KOJI SU GLASALI PROTIV ODLUKE VEĆA: SLUŽBOVALI U BOSNI I GVINEJI

ŠPANSKI sudija Hoze Rikardo de Prada Solaesa (62) postao je sudija 1986. Radio je u Krivičnom odeljenju Nacionalnog suda Španije specijalizovanom za organizovani kriminal, tešku korupciju, ratne zločine i terorizam. Od 2005. do 2007. bio je sudija Apelacionog veća Suda BiH. Tu je osudio trojicu Srba zbog zločina protiv čovečnosti. Od 2011. je sudija u Mehanizmu u Hagu.

Portugalski sudija Ivo Nelson de Kaires Batista Rosa sudija je od 1993. godine. Bavio se krivičnim, građanskim, porodičnim i radnim pravom, a ima i iskustva u istragama krijumčarenja narkotika, pranja para i terorizma. Pre dolaska u Mehanizam bio je sudija mentor za osnaživanje pravosuđa u Gvineji Bisao i Istočnom Timoru, gde je bio i predsednik Apelacionog suda.