Bar dušu da mu spasemo

NOVI SAD - Majke su ponekad hrabrije od svojih hrabrih sinova vojnika. Ružica Mrvica, ophrvana bolom zbog smrti svog sina Željka (25), koji je kao pripadnik izraelske vojske sa još petoricom vojnika u sredu poginuo u Gazi, sklupčana u fotelji svog stana u Novom Sadu, osluškuje svaku vest, ali odbija sredstva za smirenje.
- Ne trebaju mi tablete, injekcije... Hoću da budem potpuno prisebna kada mi jave da su pronašli i poslednji deo njegovog tela... Da možemo da ga sahranimo - polutiho, ali odlučno govori ova žena, nalik na klupko tuge. Nemi od bola su i njena starija kći Milena, studentkinja, nekoliko rođaka i predstavnici jevrejske zajednice.
Crna vest “grunula” je u novosadski stan porodice Mrvica u sredu uveče. Telefonom im je javljeno da je Željko sa još petoricom vojnika bio u oklopnom vozilu koje je naletelo na bombu, podmetnutu na putu u blizini grada Gaze. Na televiziji morbidne scene - palestinski ekstremisti paradiraju ulicama grada sa delovima tela poginulih Izraelaca. Kuvajtska televizija "Al DŽazira" danima prikazuje snimak dvojice palestinskih vojnika, pripadnika Hamasa, kako drže glavu jednog od poginulih Izraelaca... Znaju da sahranjivanje umrlih kod Jevreja ima posebnu ulogu - veruje se, naime, da pokojnici čija tela nisu u celosti sahranjena, ne mogu da očekuju dolazak Svevišnjeg i da njihove duše neće biti spasene.
Željko je otišao u Izrael pre dve godine. Porodici je rekao da ga vuku geni u postojbinu predaka.
- Želeo je bolji život, dvoumio se između Amerike i Izraela, ali kratko. Prevagnulo je poreklo, po majčinoj liniji - kažu Željkovi bližnji.
Rođen je u Zemunu, a kao desetogodišnjak ostao je bez oca i sa majkom i sestrom preselio se u Novi Sad, gde je završio trenersku školu. U Srbiji je uredno odslužio i vojni rok (kasarna u Bačkoj Topoli). U Izraelu, 2002. godine nastanio se u kibucu Geva, na severu zemlje. Najpre je radio kao trener džudoa, učio hebrejski i spremao se za vojnu službu.
Izraelske novine izveštavaju da je ovaj visoki, lepi mladić imao želju da postane član najelitnije vojne jedinice. NJegovi saborci pričaju ovih dana novinarima da je Željka, koji je u jedinici izraelske pešadije “Givati” bio narednik Jakov Marvizi, krasila neverovatna odlučnost. Sigurno bi ostvario svoj san, da je njegov transporter te kobne srede mimoišao podmetnuti eksploziv.

LJUBAV
ŽENU svog života Željko Mrvica, odnosno narednik Jakov Marvizi, pronašao je u jedinici izraelske pešadije. Prelepa plavokosa Maajan je Izraelka, a ljubav je planula prošle godine. Željko je majci puno pričao, a nedavno je u Novi Sad stigla i fotografija zaljubljenog para.


SAHRANA U NOVOM SADU
SUPROTNO najavama nekih izraelskih listova, Željko Mrvica neće biti sahranjen u Izraelu, nego po želji porodice, na Jevrejskom groblju u Novom Sadu. Posmrtni ostaci bi trebalo da budu dopremljeni u glavni grad Vojvodine do ponedeljka. Na sahranu će doći i Željkova devojka Maajan, njegov saborac iz jedinice.

POMOĆ
POMOĆ porodioci poginulog izraelskog vojnika našeg porekla najpre su ponudili predstavnici jevrejskih zajednica iz Beograda i Novog Sada i izraelske ambasade u glavnom gradu Srbije. Niko iz našeg Ministarstva inostranih poslova, do juče se nije javio porodici Mrvica.