Nesposobnost varenja laktoze narušava zdravlje: Ukoliko se ne reaguje na vreme, može doći do poremećaja funkcije creva, ali i drugih komplikacija

Pri samom vrhu piramide zdrave ishrane, među ostalim važnim namirnicama, značajno mesto zauzimaju mleko i mlečni proizvodi. Smatra se da su važni za sveukupno zdravlje, ali postoje i oprečna mišljenja koja se oslanjaju na naučne dokaze o suprotnom delovanju sastojaka mleka i mlečnih proizvoda kod osoba koje nemaju sposobnost varenja mlečnih šećera, na prvom mestu laktoze. Ukoliko se na ovu pojavu blagovremeno ne reaguje, može da dođe do poremećaja funkcije creva, ali i drugih komplikacija.

Kako da tretiramo mleko i mlečne proizvode, i kada ove namirnice ne prijaju našem organizmu, objašnjava profesor dr medicinske fiziologije i specijalista medicine sporta Dejan Čubrilo sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu:

- U postojećoj piramidi, koja predstavlja okosnicu svih programa ishrane, značajno mesto u dnevnom obroku zauzimaju mleko i mlečni proizvodi. Preporučuje se unos tri čaše mleka na dan, posebno ako je osoba aktivni sportista ili je izložena većim fizičkim i mentalnim naporima. Glavni mineral zbog kojeg mleko treba da se pije je kalcijum.

Zašto je kalcijum iz mleka važan?

- Kalcijum iz mleka je neophodan za pravilan rast kostiju i uopšte normalan razvoj dece. Posmatrano iz tog ugla, mleko je nezamenjiv proizvod u dnevnom jelovniku svakog deteta, a posebno mališana uključenih u neke oblike trenažnih aktivnosti. U razgovoru sa roditeljima, a u okviru anamneze ishrane njihove dece, gotovo u 100 odsto slučajeva mleko je obavezan deo doručka, kao i obroka pred spavanje. Naravno, razlog ovako stvorene navike upravo je unos kalcijuma zbog pravilnog razvoja kostiju.

Zašto onda postoji otpor prema ovoj namirnici?

- Zato što je naučno dokazano da kod osoba koje nemaju sposobnost varenja mlečnih šećera, redovan unos mleka i mlečnih proizvoda u dnevnoj ishrani ne smanjuje pojavu fraktura, već povećava rizik za njihov nastanak. Takođe, i visoku učestalost osteoporoze i karijesa moguće je prevenirati unosom kalcijuma iz mleka i mlečnih proizvoda, ali u razmunim količinama. Ako se pretera - dešava se suprotno.

Kako to u praksi izgleda?

- Najniža učestalost javljanja osteoporoze uočena je kod naroda Azije i Afrike, koji dnevno u proseku unose 300 do 400 mg, što se smatra najmanjom količinom. S druge strane, u našem okruženju unose se značajno veće količine mleka i mlečnih proizvoda, pa je i prosečna količina unetog kalcijuma značajno veća i iznosi oko 1.000 mg. Evidentno je da unosimo više kalcijuma nego što nam je potrebno. Šta se sa tim viškom dešava? Višak kalcijuma se deponuje u tkiva, naročito kada su prisutni hronični zapaljenski procesi. Ovaj podatak je veoma važan u sportskoj medicini.

U kom smislu?

- Višak kalcijuma u stalno prisutnim upalnim procesima u mišićima i zglobovima, dovodi do njihove kalcifikacije. To dugoročno uvodi sportistu u začarani krug stalnih povređivanja. Ključni problem u svakodnevnom radu sa sportistima jeste upravo uzimanje mleka i mlečnih proizvoda nakon treninga, bez obzira na to što ih oni konzumiraju najčešće u sastavu proteinskih šejkova za oporavak. Ovo je posebno opasno u vreme večernjih treninga. Opšte je poznato da se posle intenzivnih treninga organizam sportista kiseli zbog nagomilavanja raspadnih produkata metabolizma, nastalih tokom velikih opterećenja. Upravo ova povećana kiselost u organizmu indirektno povećava nivo slobodnog kalcijuma u prostoru van ćelije, odnosno u krvi. Ovakvo stanje dovodi do produžavanja procesa oporavka mišića. Stoga je veoma bitno da se organizam pred spavanje rastereti suvišnog kalcijuma i da mu se omogući da se tokom noći rehidrira i vrati u stanje prirodne ravnoteže po buđenju. Ako su ovi procesi poremećeni, buđenje je otežano i vremenom vodi sportistu u sindrom hroničnog zamora ili pretreniranost.

INTOLERANCIJA

Čak 75 odsto svetske populacije genetski nije u stanju da normalno razgradi ili vari mleko i mlečne proizvode. Ta genetska nesposobnost pravilne razgradnje mleka na nivou creva predstavlja intoleranciju. Zašto je ovo toliko važno za zdravlje? Zato što nepodnošenje određene namirnice nije alergija, kako se obično misli, već odložena imuna reakcija koja izaziva snažnu zapaljensku reakciju u organizmu, praćenu brojnim simptomima.

Javljaju se otečenost, promene na koži u vidu ekcema, bolovi u zglobovima, pojava gojaznosti iako osoba vežba i vodi računa o hrani koju unosi. Dolazi i do upala sinusa, čestih glavobolja i promene raspoloženja.

Ukoliko se ove manifestacije zanemare, zapaljenska reakcija se prolongira i može da dovede do pojave masne jetre i povećanja nivoa insulina, što dalje pogoršava stanje gojaznosti. Celokupno lošu situaciju dodatno ugrožava i unos prostih šećera kojih ima svuda, ali i hormona, velike količine lekova, među kojima su antibiotici, lekovi za snižavanje temperature i protiv upala, oni za smanjenje kiselosti u želucu... Sve ovo remeti normalnu funkciju creva, pa se sve izraženije šire postojeća zapaljenska žarišta - naglašava dr Čubrilo.

BAKTERIJE VREBAJU

I najmanji poremećaj varenja ostavlja prostor bakterijama da obrade ostatke hrane procesom fermentacije ili vrenja. Međutim, ovim procesom nastaju gasovi, vodonik, sumporna jedinjenja, metan, što u konačnom ishodu dovodi do rastezanjanja creva, bolova, nadimanja. Informacija o ovakvom stanju se prenosi putem nerava do mozga, što ima za posledicu stanje stalnog grčenja sa kontrakcijama, a u nekim slučajevima može da dođe i do potpunog zastoja rada creva - pojašnjava ovaj stručnjak.