Povrede krvnog suda zanemarivane su kao uzrok šloga: Doktor Velibor Jolić o rizicima od moždanog udara

SIMPTOMI koji najvaljuju moždani udar uvek su isti, ali je uzrok koji dovodi do šloga različit. Klinička praksa je pokazala da je kod 20 odsto pacijenata razlog infarkta mozga ateroskleroza, kod 30 procenata tromb koji je do mozga stigao iz srca, među 20 odsto krvotok u glavi je stao usled zapušenja malih krvnih sudova, a kod pet procenata uzrok je u fizičkoj povredi krvnih sudova vrata i glave. Preostalih 25 procenata odnosi se na one koji su se šlogirali usled kombinacije navedenih razloga, zbog nekih ređih stanja ili uzrok moždanog udara nije bilo moguće utvrditi.

U intervjuu za "Novosti" doktor Velibor Jolić, neurolog Specijalne bolnice "Sveti Sava", kaže da se od svih navedenih uzroka šloga najmanje pažnje obraćalo na one koji su nastali usled povrede krvnog suda vrata ili glave. Razlog je taj što je dijagnostika do pre samo deceniju bila manje dostupna i često ova vrsta traume nije mogla jasno da se vidi i prepozna:

- Moždani udar nastao usled povrede i raslojavanja zida krvnog suda vrata ili glave, najčešći je među mladim ljudima. Naročito u situacijama kada postoji preterivanje u nefiziološkim položajima vrata, kada postoje snažne trzajne povrede kao u saobraćaju, kod agresivnih borilačkih sportova, nedovoljno obučenih rekreativaca prilikom treninga, joge, ponavljanih egzibicija pri skakanju u bazen ili na bilo koji drugi način gde se ekstremno istežu krvni sudovi vrata. Usled povrede krvni sud u glavi ili vratu se ošteti udarom u obližnju kost. Na mestu udara on se raslojava, pravi se disekcija, i formira se tromb koji u daljem toku blokira krvotok u mozgu i uzrokuje ishemiju.

Da li disekcija krvnog suda može da bude uzrok moždanog udara i kod starijih?

- Može, to se dešava i starijim pacijentima i kod njih je često potcenjen kao mogući uzrok, dok je kod mlađih mnogo češći. Ova povreda može da nastane i kao posledica "nameštanja" vratnih pršljenova, nestručne kiropraktike i rotirajućih okreta glave, dugotrajnog kašlja, povraćanja i podizanja tereta, kao i u stanjima kada postoji nasledna komponenta ka nežnijoj građi krvnih sudova, a to su porodice gde se zna za postojanje disekcija i moždanih aneurizmi.

Kada dođe do povrede krvnog suda vrata ili glave da li je šlog momentalan ili do njega dolazi posle nekog vremena?

- Najpre dolazi do glavobolje dela glave i vrata gde se nalazi povređeni krvni sud. Može da se desi da se sa te strane privremeno suzi očni prorez i tek onda dolazi do moždanog udara, a vremenski okvir ide od nekoliko minuta, sati, nekoliko dana pa i nedelja kasnije. To bi, kada je moguće, trebalo iskoristi za eventualnu sumnju u disekciju i postavljanje dijagnoze.

Koji su to simptomi koji najvaljuju moždani udar?

- Najčešći simptom koji pacijenti zanemaruju je gubitak vida na jednom oku. Pacijent izgubi vid i to traje 15 munuta, pola sata, nekada i do sat vremena, kasnije se vrati. Obično kažu zamaglilo mi se na jednom oku i nisam mogao ništa da vidim. Neretko, oboleli ovo pripiše umoru, stresu, visokom pritisku... A, u stvari reč je o klasičnom neurološkom simptomu, zbog kojeg bi trebalo što pre na pregled kod neurologa. Jer, posle nekoliko dana ili nedelja može da nastupi pravi moždani udar. Isto važi ako se događaju "ispadi" u govoru, zaostajanje jednog ugla usana dok se priča ili smeje, nagli nastanak utrnulosti ili slabosti jedne strane tela... Sve to mogu biti prolazni ataci koji najavljuju teži šlog. U slučaju moždanog udara svi navedeni simptomi nisu prolazni već traju i to je znak za hitnu medicinsku pomoć.

Kako propadanje krvnih sudova u glavi utiče na pamćenje, rasuđivanje, raspoloženje?

- Propadanje krvnih sudova glave ne uzrokuje samo moždani udar već i demenciju, odnosno vaskularnu demenciju. Za razliku od moždanog udara koji se brzo ispoljava, vaskularna demencija je najčešće podmukla bolest i postepeno se razvija. U procesu njenog razvoja dolazi do propadanja vrlo sitnih krvnih sudova mozga i onda usled kumulativnog efekta nastaje bolest u njenom punom obliku. Tada pacijent ima problem i sa motorikom, govorom, pamćenjem, pažnjom, rasuđivanjem i raspoloženjem. Važno je napomenuti da postoje pacijenti kod kojih moždani udar dovodi do naglog razvoja vaskularne demencije.

Može li se nekim preventivnim pregledima steći uvid u zdravlje krvnih sudova vrata i glave i sprečiti nepovoljan ishod?

- Osnovni pregled za krvne sudove vrata i glave su ultrazvučni pregledi, koji su dostupni i neinvazivni. Skenerska angiografija je dijagnostika koja se upotrebljava samo prema određenim indikacijama, a nekada i kao prva, ukoliko nalaže stepen hitnosti, dok je magnetna angiografija alternativa kada skener nije moguće obaviti. Ukoliko se ovim metodama utvrde zabrinjavajuće promene koje su visoko u vratu ili glavi, predlaže se dalje ispitivanje i lečenje interventnog radiologa, vaskularnog hirurga ili neurohirurga u zavisnosti od patološke promene i mogućnosti lečenja.


DEPRESIJA IANKSIOZNOST

Obično se kao posledica moždanog udara pominje invalidnost, ali to nije jedina posledica?

- Nije, osim demencije i epilepsije, česte su i dalje zanemarene pojave depresije, anksioznosti i apatije, koje nedovoljno lečene značajno umanjuju sposobnost i volju pacijenta za oporavak, produžavaju lečenje i nose rizik od daljeg razboljevanja. Takođe, kao posledica moždanog udara primećeno je da se zanemaruje otežano gutanje kod pacijenta, što nosi veliki rizik da se zagrcne i udavi ili da zbog tog problema razvije fatalnu upalu pluća. Isto tako, posle šloga česta posledica je i nevoljno mokrenje, zbog čega su pacijenti primorani da koriste na pelene.


BLAŽI UDAR

Koliki je rizik od ponovnog moždanog udara kod pacijenata kojim se na snimanju krvnih sudova glave vidi da su već "na nogama" pregurali blagi moždani udar?

- Rizik kod takvih pacijenata je veliki i zato je potrebno da se napravi plan ispitivanja u cilju utvrđivanja uzroka moždanog udara, kako bi se utvrdila najbolja moguća terapijska prevencija.