Zbog upale grla pune ambulante: Evo kako razlikovati virusnu od bakterijske infekcije

BOL u grlu, otežano gutanje, promuklost i povišena telesna temperatura su tegobe zbog kojih su ovih dana ambulante pune. Lekari kažu da od svih pacijenta koje pregledaju, ove simptome ima 10 odsto odraslih, a čak 80 odsto dece. Kod određenog broja ova infekcija razvije se do gnojne upale, zbog čega je, najčešće, neophodno primeniti injekcije.

Doktorka Snežana Kušljević, načelnica Službe opšte medicine Doma zdravlja Palilula kaže da grlo boli uglavnom zbog virusa, ali i zbog bakterija, kao i zbog alergija:

- Na osnovu tegoba i pregleda grla odlučujemo se da pacijenta uputimo na analizu brisa i krvne slike. Kada dobijemo rezultate, sigurni smo šta je dovelo do infekcije. Najčešće je, ipak, reč o virusima i ove analize zato nisu potrebne. Naime, virusna upala grla je uglavnom blaga, sluzokoža se samo crveni, može da dođe do promuklosti, ali svi ovi simptomi prolaze za nekoliko dana. U slučaju alergija tegobe su neprestane, dok bakterijska infekcija izaziva jak bol pri gutanju koji može da se oseti i u ušima.

Doktorka Aneta Jovanović, načelnica pedijatrije Doma zdravlja Palilula, kaže da je kod 20 odsto mališana bol u grlu uzrokovan bakterijama:

- Bakterijska upala grla vrlo je česta među decom i to uglavnom među predškolcima. Tada su neophodni antibiotici. Ukoliko je reč o virusnoj upali grla, koja je takođe dominantan uzrok upale i među decom, savetuju se ispiranje grla čajem od žalfije, "septolete" i snižavanje temperature.

Bol u grlu može da bude praćen otežanim disanjem na nos, kašljem, visokom temperaturom.

- Neke virusne infekcije su takve da je istovremeno sa upalom sluznice ždrela, upaljena i sluznica grkljana, pa kod takvih pacijenata dolazi do suvog, bolnog kašlja - kaže dr Svetlana Valjarević, specijalista ORL Kliničko-bolničkog centra Zemun. - Tegobe u vidu kašlja mogu da traju i nekoliko nedelja, pa i mesec do dva.

Kada se virusna infekcija ne "odleži", kada je imunitet smanjen premorom, nespavanjem, lošijom ishranom - veoma često nakon virusne upale ždrela nastupi bakterijska.

- Kod bakterijskih upala ždrela, intenzitet bola postaje sve jači iz dana u dan, gutanje je otežano, pa je nekada pacijentima veoma teško čak i da uzimaju vodu i čajeve, što dovodi do dehidratacije i pogoršanja opšteg stanja, pogotovu kod dece - kaže dr Valjarević. - Pacijenti ne moraju da imaju povišenu telesnu temperaturu, ali ona može da bude visoka, do 39,5 stepeni. Pregledom se konstatuju otok i jarkocrvena boja sluznice ždrela, a ukoliko krajnici postoje, oni su uvećani.

Kod čak oko 30 odsto odraslih i dece upala ždrela uzrokovana je bakterijom iz grupe streptokoka.

- Kada se izoluje ova bakterija, reč je o gnojnoj angini - kaže dr Valjarević. - Bolest počinje naglo, uz jak bol u ždrelu. Temperatura je najčešće visoka, oko 38,5. Pacijent je malaksao, lošeg opšteg stanja. Pregledom se vide otok i crvenilo krajnika, sa naslagama gnoja, a najčešće su uvećani i limfni čvorovi na vratu.

Doktorka Valjarević napominje da je u dijagnostici gnojne angine bitno da se uradi bris ždrela kojim se dokazuje prisustvo streptokoka, kao i nalaz krvne slike. Ukoliko se ova ispitivanja ne sprovedu, gnojna upala grla može da se pomeša sa infektivnom mononukleozom, koja je virusno oboljenje i leči se mirovanjem, bez primene antibiotika.


ANTIBIOTICI BEZ PREKIDA

GNOJNA angina leči se isključivo pomoću antibiotika.

- Lečenje streptokokne angine podrazumeva primenu antibiotika u trajanju od 10 dana - kaže dr Svetlana Valjarević. - Adekvatno lečenje dovodi do ublažavanja tegoba već nakon dva do tri dana, ali antibiotska terapija ne sme da se prekida pre propisanog vremena da ne bi došlo do povratka bolesti.