Sistemska sarkoidoza: Niz pregleda do dijagnoze

OBOLELI od sistemske sarkoidoze obave nekad i desetine specijalističkih pregleda pre nego što im se postavi dijagnoza. Spektar simptoma ove bolesti navodi često pacijenta i lekara na pogrešan put, najčešće kod dermatologa ili reumatologa, sve dok ne dođu na pravu adresu - kod pulmologa. Kada se bolest i dijagnostikuje, lekari ne mogu da predvide tok bolesti, niti da daju precizniju prognozu.

To je zato što sistemska sarkoidoza napada više organa i spada u granulomatozne bolesti nepoznatog uzroka i nepredvidivog toka. Najčešće se, ipak, manifestuje na plućima gde može dugo da postoji, ali da ne daje specifične simptome. Otkrije se sasvim slučajno, rutinskim rendgenskim snimkom. Nekad, jedini signal bolesti može da bude suv, dugotrajan i uporan kašalj - objašnjava u intervjuu za „Novosti“ profesor dr Violeta Mihailović Vučinić, zamenik direktora Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije i načelnik Odeljenja za sarkoidozu i druga granulomatozna oboljenja.

* Da li neprepoznavanje bolesti na vreme utiče na njen tok?

- Kao i kod svake bolesti, ako se bolest otkrije u kasnijoj fazi, lečenje je teže i duže, jer plućne bolesti imaju svoj tok i vremenom dolazi do pogoršanje stanja. Kako bolest odmiče, javljaju se tegobe i na drugim organima, slezini, jetri.

* Na koje još bolesti zbog nespecifičnih simptoma može da podseća sarkoidoza?

- Zbog bolova u kostima i zglobovima može da bude slična reumatoidnom artritisu, kašalj često može da se pobrka sa jednom drugom granulomatoznom bolešću koja je ovde dosta rasprostranjena, a to je tuberkuloza.

* Koliko je opasno kada se bolest podmuklo razvija bez simptoma?

- Sarkoidoza uglavnom nije agresivna bolest, u kojoj progresivno opada plućna funkcija, mada ima i takvih, teških slučajeva. Jedan broj pacijenata, pre svega mlađih, može dugo da toleriše bolest koja se razvija, ali ne manifestuje.

* Šta aktivira bolest?

- Sarkoidoza je najčešća plućna bolest koja pogađa nepušače, ili bivše pušače. Malo je pušača među ovim bolesnicima, ali, iako pušenje nije dokazani uzročnik, do sada nije utvrđen tačan razlog nastanka bolesti. Neki stručnjaci smatraju da su to inhalacioni alergeni. Do tog zaključka su došli kada su ispitivali pacijente u Skandinaviji gde se ova bolest veoma često javlja. Utvrdili su da je polen od borovih iglica kojih ima puno u okolini skandinavskih gradova, uzročnik bolesti. To međutim, nije do kraja naučno dokazano.

* Kako se leči sistemska sarkoidoza?

- Kada se otkrije, bolest uspešno može da se drži pod kontrolom, uglavnom kortikosteroidima. Retka su teška pogoršanja koja dovode do smrti, ali, iako je terapija efikasna, sarkoidoza značajno utiče na kvalitet života.

* Kakve tegobe izaziva?

- Mi, kod naših pacijenata pomoću posebnih upitnika ispitujemo kvalitet života, i vrlo smo angažovani u tim istraživanjima. Bolest prati jak osećaj hroničnog zamora, što je slučaj i kod svih sistemskih i plućnih bolesti. Kod ove bolesti karakterističan je jutarnji zamor, a zatim i takozvani intermitentni zamor, u toku dana. Često je prisutan i sindrom zamora i posle izlečenja, kada ne postoje nikakvi klinički znaci bolesti.

* Koliko dugo se bolest leči?

- Nekim bolesnicima terapija nije ni potrebna, jer se bolest sama povuče. Kada se odlučujemo za terapiju proveravamo određene biomarkere, gledamo kompletnu sistemsku zahvaćenost, tegobe i simptome, celokupnu kliničku sliku, pa tek tada odlučujemo da li ćemo uključiti lekove. Jer, za lečenje ove bolesti koriste se kortikosteroidi koji daju veliki broj sporednih pojava, pa tako, pre nego što otpočnemo terapiju, premerimo da li će korist od lekova biti veća od štete koju eventualno ovi lekovi mogu da naprave.

* Kortikosteroidi su jedini lekovi koji se koriste?

- To je prva terapijska linija, a nekada se primenjuje i metotreksat, citostatik, ređe propisujemo antimalarike. Našim pacijentima nije dostupna biološka terapija kao bolesnicima u svetu, mada i ti modulatori citokina koji se koriste u biološkoj terapiji nisu potpuno bezazleni, i mogu da uvede bolesnika u reaktivaciju specifičnih procesa i pogoršaju stanje.

* Koje propratne tegobe mogu da izazovu kortikosteroidi?

- Česti su gojaznost, visok pritisak, osteoporoza. Međutim, tu mogu da nastanu problemi, jer se za lečenje osteoporoze daju kalcijum i vitamin D, koji pak, ne smeju da se daju kod sarkoidoze. Jer, granulomi su autonomni proizvođači D vitamina i oni povećavaju reapsorpciju kalcijuma iz digestivnog trakta, pa tako dovode do povećanja kalcijuma u serumu. Takođe, može da dođe do hiperkalciurije koja stvara kamenje u bubrezima. Terapija osteoporoze mora se oprezno i selektivno davati kod bolesnika sa sarkoidozom, s obzirom na specifičnost ove bolesti kada je metabolizam kalcijuma u pitanju.