NEKAD TABU, DANAS TREND: Isus, anđeli i avokado na telu

Dejvid Bekam ima anđela, Džastin Biber Isusa, Lejdi Gaga Dejvida Bouvija. Vrat Anđeline Džoli krasi natpis "Znaj svoja prava", lice Majka Tajsona tribal, a sa prsta Kejti Peri smeši se Helou Kiti. Rijana ispod grudi nosi egipatsku boginju Isis, Kara Delevinj glavu lava, a Majli Sajrus sličicu avokada.

Nekad tabu, danas trend - dok su u ne tako davnoj prošlosti tetovaže bile rezervisane za "opasne momke" i "loše devojke", danas ih šetaju svi. Egipćani su ih koristili da razlikuju seljake od robova, a mi iz mnoštva razloga. Psiholog Ivan Ogrizović primećuje da su motivi zbog kojih se tetoviramo različiti. Sagovornik "Života plus" podseća da je kod nekih naroda tetoviranje običaj, pa se ni ne dovodi u pitanje.

- U savremenom društvu tetovaža može biti statusni simbol, služiti da privuče pažnju, ali i zastraši, obeleži pripadnost grupi, bandi. Može biti i stvar trenda ili potrebe da se izrazi neko unutrašnje stanje, stav ili emocija, ali su ti motivi najproblematičniji jer trendovi se menjaju, kao i stavovi i emocije, te kasnije može doći do problema - upozorava sagovornik "Života plus".

Upravo je to slučaj kad tetoviramo ime partnera ili još gore njegov lik, pa kad ljubav pukne, ne ostaju nam samo ožiljci na duši, već i telu.

- Tetoviranje imena partnera jeste vid nezrelosti, posebno u mlađem periodu. Mladi iz osećanja zaljubljenosti koje je uvek snažno mogu doneti nepromišljene odluke. Jer, zaljubljenost, za razliku od zrele ljubavi se u većini slučajeva završava razočaranjem - opominje psiholog.

VUK I OPASNI MOMAK

Istraživanja pokazuju da su žene dva puta sklonije da uklone tetovažu nego muškarci, kao i da su osobe koje se tetoviraju spremnije da preuzmu rizik. Jedna studija je pokazala da odmah nakon tetoviranja, raste samopouzdanje, svest o telu i smanjuje se anksioznost. Tri nedelje kasnije, muškarci su i dalje manje anksiozni, dok kod žena anksioznost raste, možda zato što počinju da brinu o tome kako telo izgleda.

- Neki relativno logički zaključci istraživanja su da su ljudi koji se tetoviraju ekstravertniji, imaju veću potrebu za novinama i potrebu da budu različiti, posebni, da kreiraju svoj identitet. Pošto tetoviranje nije potpuno zdravstveno bezbedno, zajedničko ljudima koji se tetoviraju je i da preuzimaju dozu rizika, ali to nije isto što i preuzimanje odgovornosti za rizik - ističe psiholog.

Zajedničko je i da će se o takvoj osobi donositi sud na osnovu njene tetovaže. Kao što stičemo prvi utisak na osnovu nečije odeće, tako to radimo i kad ugledamo crtež. Tako ćemo momka koji je istetovirao vuka doživeti kao opasnog, devojku koja se odlučila za leptiriće kao romantičnu.

- Prvo što svako pomisli kada vidi ili čuje za tetovažu na neobičnom mestu, posebno na licu jeste da je reč o ekscentriku, egzibicionisti. Veoma je važno da preuzmemo odgovornost za posledice jer naš motiv može biti pogrešno protumačen. Na primer, ima slučajeva da devojka istetovira nešto što se njoj estetski sviđa, ali to postane predmet dobacivanja jer ostavlja utisak devojke lakog morala - opominje Ogrizović.

KAD POČINjE ZAVISNOST

Ako jedna tetovaža govori, njih deset "vrišti". Jedna britanska studija je pokazala da ljudi sa tri ili više tetovaža imaju veću verovatnoću da razviju nisko samopouzdanje. Džoni Dep koji na sebi ima 30, jednom je rekao: "Moje telo je moj magazin, a tetovaže su moja priča". Od broja, ipak, često je važnija poruka, ocenjuje naš sagovornik.

- Zavisnost, kao i kod svake bolesti zavisnosti, prisutna je kad osetimo unutrašnju prisilu da se tetoviramo, nemamo jasnu motivaciju, niti razmišljamo o posledicama. Veliki broj tetovaža mogao bi se dovesti u korelaciju sa emocionalnom nestabilnošću, poremećajima ličnosti. Ali, ima izuzetaka. Neko može imati više bezazlenih tetovaža estetskog tipa, a neko jednu, ali simboličnu, tipa džokera, đavola, kosture - kaže Ogrizović.

Mada se nekad ljubiteljima tetovaže savetovalo da svoj crtež urade na nekom manje vidljivom mestu da im to ne bi odmoglo u karijeri, novo istraživanje sprovedeno na 2.000 ispitanika iz svih američkih država pokazalo je da vidljiva tetovaža nema uticaja na posao, mogućnost napredovanja i zaradu vlasnika. Razlog je verovatno u tome što ih sve više ljudi "šeta" - svaki peti Amerikanac i čak 40 odsto milenijalaca ukrasilo je telo na ovaj način. Mi pratimo trendove, ali naš sagovornik upozorava da odluku o tetovaži treba doneti u zrelijim godinama - ne pre 25. godine.

- Treba dobro razmisliti koja je naša stvarna motivacija, zbog čega smo odabrali neku simboliku, kakav utisak to ostavlja na većinu, da li će biti stalno izložena ili skrivena. Treba imati u vidu i moguće zdravstvene posledice i komplikacije. Mišljenja sam da se lični stav, identitet i trajan društveni položaj mogu mnogo bolje izgraditi razvojem ličnosti i ljudskih kvaliteta. Snažna potreba za izdvajanjem i posebnošću najčešće vodi u otuđenje od ljudi i sveta što psihološki nije dobro za bilo koju jedinku. Svako je već jedinstven i neponovljiv sam po sebi - zaključuje naš sagovornik.

SRBI VOLE ĆIRILICU I IMENA DECE

Značajne misli i motivacioni citati, inicijali, imena dece, geometrijski simboli, portreti - samo su neki od motiva koje Srbi vole da vide oslikane na svojim telima. Vlasnica jednog od najstarijih beogradskih tatu salona Snežana Dubajić primećuje da su motivi raznovrsniji nego ikada - od apstraktnih i uvek popularnih ruža, preko portreta dece i ljubimaca, do zmajeva, lavova i pera oko kojih lete ptičice.

- Ranije su bili veoma popularni tribali, a sada se ne sećam kad sam ih poslednji put radila. Ljudi uglavnom traže tetovažu sa smislom, emotivnim značenjem. Tako je, na primer, jedan čovek želeo temu godišnjeg odmora na telu, pa sam oslikala kofer, palme i ljuljaške - kaže sagovornica "Života plus".

Osim tribala, ni kineska slova više nisu popularna, ali zato latinična i ćirilična jesu. Među najpopularnijim mestima za crtanje su bok - od kuka ka rebrima, gležnjevi, ali i sama rebra na kojima se mahom ispisuju tekstovi.

- Dosta se radi pokrivanje ožiljaka nakon raznih intervencija, ali i popravljanje loših tetovaža. Najteže se popravljaju tamne tetovaže, zato prvo savetujemo izbeljivanje laserom da bi moglo preko toga da se radi. Lakše se pokrivaju slova koja su zaljubljeni ranije često tetovirali. Sada je to manje prisutno, valjda su ljudi shvatili da mogu i da se odljube - kroz smeh kaže naša sagovornica.

Nakon višedecenijskog iskustva, Snežana je shvatila da su motivi zbog kojih se ljudi tetoviraju različiti.

- Tetovaža nije tabu kao nekada, svi se tetoviraju, od hirurga, preko političara, do lučkog radnika. Neko to radi iz egzibicionizma, da bi poslao poruku "ja sam strašan". Neko prati modu, neko je pak tradicionalan i oduvek je imao potrebu da obeleži značajne trenutke, obično na životnim prekretnicama. Takve možete prepoznati po mnoštvu tetovaža jer se oni ceo život tetoviraju. I sama sam tetovirana decenijama i još mi nije dosta - ne krije Dubajićeva.

Trend je svakako jedan od razloga, posebno kod mlađe populacije. Kada je Seka Aleksić istetovirala zvezdice na ramenu, u salon su pohrlile devojke sa istom željom. Ili, pak, sa željom da imaju slovo na istom mestu ruke gde ga je istetovorila Nataša Bekvalac.

- Ne mogu da izbrojim koliko smo takvih tetovaža uradili. Tetovaže, kao i druge stvari, podležu trendovima. Ja lično pripadam grupi za koju je tetovaža pitanje individualnosti, ali ne mogu da odgovaram ljude od onog što žele. Nekad sam umetnik, nekad obućar - zaključuje naša sagovornica.