ODNOS MAJKE I ĆERKE: Od replike do sušte suprotnosti

MNOGO je ruža, zvezda, zalazaka sunca, leptira, braća i sestara, tetaka i bratanaca, ali je na celom svetu samo jedna majka - zapisala je američka spisateljica Kejt Daglas Vigin. Toliko je nežnih i snažnih reči ispisano u slavu majčine ljubavi - bezuslovne, bezrezervne, beskonačne. Jedine koja, kako poručuje nemačka poslovica, ne stari. I možda jedine o čijoj se nesebičnosti i važnosti ne spore ni umetnici ni psiholozi. Ovi prvi kažu da je majka hrana i lek, nežna zaštitnica, štit od kiše, zaklon od oluje, vetar u leđa, najtoplije rame za plakanje... Ovi drugi insistiraju da je odnos majka-dete prototip svih kasnijih odnosa koje će ono u životu imati. Jer, kako kaže klinički psiholog i konstruktivistički psihoterapeut Leonora Pavlica, ovde govorimo o polnoj identifikaciji i modelu po kojem devojčica izrasta u ženu. Njihov odnos se, naravno, menja tokom života, ali sve vreme utiskuje snažan pečat na ćerkinu ličnost.

- Ako bismo izdvojili dve, ključne faze, u prvoj bi se majka doživljavala kao apsolut i neko čiji se stavovi i vrednosti slepo slede - objašnjava sagovornica "Života plus". - U drugoj fazi, ćerka se udaljava od majčinog prototipa, što majke manje ili više teško doživljavaju, ali to je samo znak da su uradile dobar posao i da je devojčica krenula svojim putem.

Sve kreće od želje da budemo baš kao naša majka, pa joj "krademo" odeću, svoja malena stopala stavljamo u njene štikle, divimo se sopstvenom odrazu u ogledalu jer nam je na usnama njen omiljeni ruž. A kada stvarno počnemo da se šminkamo i izlazimo, majka nam uglavnom više nije uzor, jer je odjednom doživimo kao nekog ko nas uporno kontroliše ili čak "smara". Pubertet izvrće stvari naopačke, ali kako odrastamo, najčešće smo opet sve bliži majci. Da li je kopiramo? Želimo li da budemo baš kao ona? Ili se, koliko god ljubav bila jaka i postojana, ograđujemo od njene ličnosti i njenih manira, želeći da budemo njena krajnost? Da li postajemo njena replika ili sušta suprotnost? Pisac Oskar Vajld je govorio da sve žene postanu kao svoje majke i da je to njihova tragedija, ali stručnjaci se u načelu ne slažu sa tim.

- Mi nismo samonikli i prirodno je da kopiramo svoje primarne figure. Ako je ćerka u majci pronašla pozitivnog uzora i ukoliko joj se dopada odnos koji je sa njom izgradila, ne vidim nikakavu prepreku da je čak i apsolutno kopira, iako verujem da ono na taj apsolutan način i nije moguće, jer je svako jedinstvena individua i niko nije nečija potpuna replika. S druge strane, ukoliko je majka bila nepovoljan uzor, rezonovati po principu "samo da ne budem kao ona" je takođe u redu - smatra klinički psiholog.

Ali, to što smo njena preslikana kopija ili njena krajnost nije "recept" da ćemo se, u prvom slučaju, u budućnosti dobro slagati, a u drugom da nećemo nikada moći da uspostavimo bliskost i razumemo se.

- Sklona sam da verujem da u području međuljudskih odnosa generalno ne postoje recepti, pa tako ni u ovom slučaju. Ako napravimo paralelu sa partnerskim odnosima, jasno se vidi da sličnost dve jedinke ne garantuje nužno i njihovo slaganje, kao i obrnuto. Isto je i sa majka-ćerka odnosom. Postoje slučajevi u kojima se ćerka svesrdno trudi da postane majčina verodostojna replika, ali je uprkos tome majka ta koja je uvek nezadovoljna i smatra da njena ćerka može i bolje od toga. Takođe, svedoci smo situacija gde je ćerka sušta suprotnost majci, ali je majka ponosna na ćerku, upravo jer je izbegla zamku da ponovi njenu "neslavnu" sudbinu - objašnjava sagovornica.

Kada u ranoj mladosti dođe do sukoba, majke često kažu ćerki: "Videćeš ti kad postaneš majka". Mnoge žene zaista tvrde da su tek sa roditeljstvom shvatile šta su majke tom rečenicom želele da im poruče. Prisećaju se svih onih saveta ili grdnji koje su im nekada izgledale preterane, neprigodne ili neispravne, pa su reagovale buntom, vređanjem, osporavanjem. Sagovornica kaže da ima istine u tome, ali i dodaje:

DINAMIČKI PROCES

PO Frojdovoj teoriji seksualnosti, devojčice se oko treće godine okreću očevima, što brane pobornici psihoanalitičkih učenja. Međutim, postoji i drugačije mišljenje.

- Iz sopstvenog iskustva, jer imam četvorogodišnju ćerkicu, mogu da zaključim da ovakav obrt ne mora nužno da se desi. Odnos majka-ćerka je dinamički proces i svakako je da postoje "izazovne" faze, koje nemaju strogo ograničeni period javljanja, već zavise od svakog konkretnog deteta i mame. Zadatak nas roditelja je da nađemo način da ovakve faze uspešno prevladamo.