Penzioneri u najboljim godinama: Konačno će biti rešen status baletskih igrača

PRVI put posle četvrt veka, Zakon o kulturi unosi izvestan pozitivni pomak u sferi koja je dugo rak-rana baletske profesije kod nas. Tako će od iduće sezone konačno biti omogućeno podmlađivanje ansambala, na šta se godinama čekalo, zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru i činjenice da niko nije mogao da "pošalje" igrača u penziju ni posle pedesete! U takvoj situaciji trpeo je najviše balet.

Konstantin Kostjukov, direktor Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, našao se zbog toga u bizarnoj situaciji da prosek godina muških igrača u njegovom ansamblu bude 42, što je nekada bila granica za odlazak u penziju!

- Bilo bi najlepše da ta granica opet bude, možda ne baš 41 odnosno 43 godine kao nekad, nego npr. 45 godina, jer su današnji igrači vitalniji, fizički spremniji, a iskustvo jeste dragoceno u dramskim rolama - kaže Kostjukov.

Usvojene izmene i dopune Zakona o kulturi, koje uspostavljaju osnov novog modela funkcionisanja baletske delatnosti, svakako daju nadu, i potvrđuju da je balet konačno ponovo prepoznat kao sasvim osobena profesija, upravo neuporediva sa svim drugim umetnostima.

Specifičnosti ove profesije i te kako su se poštovale i u našoj zemlji, te su po ugledu na ruski model, baletski umetnici posle Drugog svetskog rata odlazili u penziju zahvaljujući stažu na sceni, a ne godinama sve do 1996, kada je nastao diskontinuitet, a oni su izgubili ta prava. Od tada se, decenijama, kao gorući problem nametala upravo starosna granica za odlazak igrača u penziju, ansambli su nam nedopustivo "prestareli", a zakoni onemogućavali njihovo podmlađivanje - sve doskoro.

- Dužina radnog veka igrača se ne poklapa sa prosečnim radnim vekom zaposlenih u drugim profesijama - objašnjava i Smiljana Stokić, članica Baleta Narodnog pozorišta i predsednica Sindikata baletskih igrača. - U najvećem broju slučajeva radna aktivnost igrača se smanjuje sa godinama života i zbog toga im se profesionalni radni vek završava pre sticanja prava za odlazak u penziju prema trenutno važećim zakonima.

Postoje igrači koji u petoj deceniji i dalje imaju zavidne fizičke predispozicije, a umetničko iskustvo na sceni ih čini vrhunskim u interpretaciji uloga, ali isto tako postoje i oni koji zbog profesionalnih povreda i oboljenja više nisu u prilici da pokažu svoj umetnički maksimum. U našoj zemlji baletski igrači imaju beneficirani radni staž i stiču pravo na odlazak u penziju (ako su svoj radni vek proveli kao zaposleni u profesionalnom baletskom ansamblu) sa 50 godina, kada uglavnom već imaju i pun radni staž.

U budućnosti će veliki problem sa ostvarivanjem prava na odlazak u penziju imati generacije koje zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru nisu bile angažovane na ugovoru o radu sa beneficiranim stažom, već na raznim honorarnim ugovorima, upozorava Stokićeva na realan problem igračke delatnosti, ali i na drugu stranu tog problema - činjenicu da se igrači grčevito trude da ostanu u statusu zaposlenog i iskoriste svoje pravo na rad zbog lošijeg materijalnog standarda koji ih očekuje kao penzionere, a to podrazumeva i da se radna mesta ne oslobađaju za mlađe generacije.

Problem prekvalifikacije druga je prepreka na kojoj se spotiču brojni naši igrači, pre svega balerine koje su već od četrdesete praktično na zalasku karijere na sceni. Nema sistemskih rešenja i modela koji bi, uz puno poštovanje individualnih želja i kapaciteta, a pre svega dragocenog iskustva svake od njih, omogućili da se ono na najbolji način iskoristi u srodnim profesijama, za šta je neophodna saradnja i sa prosvetnim institucijama.

- Profesionalno iskustvo igrača po završetku karijere je neprocenjivo i može biti od velike koristi na tržištu rada, a posebno u smislu unapređenja delatnosti umetničke igre u širem smislu - ističe Smiljana Stokić. - Sistemsko rešenje modela odlaska baletskih umetnika u penziju ili njihove prekvalifikacije na kraju igračkog staža mora biti prepoznato u dijalogu između države kao zakonodavca, ustanova kulture kao poslodavca i predstavnika esnafa, a i trenutno zakonsko rešenje može biti optimalno ukoliko ne postoji zloupotreba ni sa jedne od navedenih strana.

Direktor Baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu Toni Ranđelović i sam se seća da su, na njegovim igračkim počecima 1986, igrači odlazili u penziju u ranim četrdesetim, i takođe smatra da je tu negde prirodna granica - no, raduje se svakom pozitivnom pomaku, što bi svakako predstavljala mogućnost da se igrači penzionišu sa 50 godina, umesto da ih zakon štiti sve do 65. nauštrb mladih kolega.

Fenomen: Barišnjikov igra i posle šezdesete

- Imamo velike škole u Beogradu i Novom Sadu, kadrovi se gomilaju, a godinama im je potpuno onemogućeno da dođu do pozicija i zaposlenja u profesionalnim teatrima - kaže Ranđelović, koji takođe muku muči sa prestarelim ansamblom, a za svaki pokušaj njegovog podmlađivanja ruke su mu bile vezane. - Balet je, kažu, umetnost mladih, no mlad je čovek i sa 42 i sa 45, i on i te kako ima šta da ponudi, a ne možemo svi biti ni pedagozi i koreografi. To je već drugi set problema, povezan i sa prosvetnim sistemom i saradnjom među institucijama.

PLESOM IZBORILE OPSTANAK

BALERINE prestižne Pariske opere u belim tutu haljinama otplesale su krajem godine scene iz "Labudovog jezera" pred zdanjem Opere, koja je već tada bila na gubitku od osam miliona evra zbog predstava neodigranih tokom nekoliko nedelja štrajka - a sve u znak protesta protiv Makronovog plana da im ukine beneficirani radni staž. U pratnji Pariskog simfonijskog orkestra, pod transparentom "Kultura je u opasnosti", one su se plesom borile za o(p)stanak prava koja igrači Pariske opere imaju još od 17. veka, uključujući ono na punu penziju u 42. godini, dve decenije pre prosečnog radnika.

UKIDA SE STATUS "SEDEĆIH"

NOVA zakonska rešenja trebalo bi da reše i razne prateće probleme - poput činjenice da uprava Baleta praktično ne zna šta će da radi sa igračima na kraju aktivne karijere. Njima bi morale biti ponuđene opcije za prekvalifikaciju. Umetnici koji više nisu u godinama, niti u formi za igranje na sceni, neće više moći da zloupotrebljavaju status "sedeći" u pozorištu i da godinama primaju platu - ni za šta.