Dnevnik zabluda: Internet arhitektura

Američki teoretičar arhitekture i arhitekta Čarls Dženks objavio je sredinom sedamdesetih čuveno saopštenje: "Moderna umetnost je umrla u Sent Luisu, SAD, 15. jula 1971, u 15.32, kada je dinamitom srušen blok spavaonica Pruit Ajgo." Ovom "čituljom" modernoj arhitekturi najavio je dolazak novog doba postmodernizma, odbacivanje stare dogme koja je zabranjivala pogled u prošlost, zahtevala ili izvršavala "pranje mozga, likvidaciju memorije, svega starog". Međutim, to "novo doba" je trajalo kratko. Protagonisti nove arhitekture u Srbiji nestali su isto onako naglo kao što su se pojavili na umetničkoj sceni.

Sredinom osamdesetih, kod nas su još uvek stvarali arhitekti - postmodernisti. Prepoznatljivi po ličnom likovnom izrazu, autori kao Bogdan Bogdanović i Mihajlo Mitrović iza sebe su ostavili dela koja i danas nose snažne individualne crte. I u ranoj stvaralačkoj fazi, kada je učestvovao na anonimnim arhitektonskim konkursima, Bogdanovićev "rukopis" na planovima bio je toliko individualan da je odmah prepoznat. Dela ovih arhitekata su karakteristična do mere da nije moguće njihovo kopiranje u idejnom ni formalnom pogledu.

Pročitajte i: Dnevnik zabluda: Nagrada koja doprinosi smrti nacionalne arhitekture

Današnja srpska arhitektura više ne poznaje velike arhitekte - autore. Projekti su najčešće rezultat timskog rada biroa, što ne dozvoljava isticanje pojedinca. Nastala pod pritiscima investitora i političara, arhitektura je bezlična, ograničena onoliko koliko i zahtevi investitora - laika i njihovih želja za velikim profitom. U takvoj situaciji, osetivši se zloupotrebljenim, arhitekti neodgovorno kopiraju ideje sa interneta, primenjujući neodgovarajuće arhitektonske obrasce.

Kada me je pre nekoliko godina zamolio investitor da izradim arhitektonsko rešenje ekskluzivnog hotela na planini, shvatio sam zadatak ozbiljno, svestan potrebe izrade urbanističkih i ekoloških analiza jedinstvene lokacije. Iznenadilo me je kada sam ubrzo saznao da je investitor u međuvremenu, "po kratkom postupku", dobio urbanističku i dozvolu za gradnju na osnovu poturene skice - projekta kojeg je sam iskopirao sa interneta i prilagodio svojoj lokaciji. Neophodan potpis nepoznatog arhitekte na ovom "internet projektu" - plagijatu, bila je samo formalna usluga plaćena u vrednosti bakšiša.

Danas je sagrađen veliki broj zgrada po projektima preuzetim sa interneta po principu "kopi-pejst", a "internet arhitektura" prisutna je do mere da je teško razlikovanje originala od kopija ili projekata gde je međusobna sličnost samo slučajna. Nažalost, u našoj arhitekturi sve je više primera kršenja autorskih prava kopiranjem sa interneta, a paradoksalno, prašina se po pravilu diže oko (neočekivanih) autorskih rešenja. Umesto originalnih, na konkursima i u praksi pobeđuju neautorski projekti preuzeti sa veb-sajtova, a Dženksova najava "novog herojskog doba arhitekture" odavno nikoga ne interesuje.