Bijenale u Veneciji: Istorija satkana od niti sećanja

VENECIJA - OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA

SA prvim suncem koje se posle višednevne provale oblaka u četvrtak probijalo kroz stoletna stabla Đardina, na najvećoj smotri savremene umetnosti na svetu, uz prisustvo velikog broja gostiju, promovisan je srpski paviljon. Našu zemlju na 58. bijenalu u Veneciji predstavljaće rad "Povratak gubitka memorije" Đorđa Ozbolta, za koji je, svečano otvarajući izložbu, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević rekao da predstavlja autentičan umetnički izraz i jezik, da je aktuelan i relevantan, kompleksan ali razumljiv.

- Pred nama je imaginarna individualna istorija, satkana od niti sećanja i redefinisanja simbola iz mladosti - naglasio je Vukosavljević.

PROČITAJTE JOŠ: POLITIČKA MANIPULACIJA: Priština zloupotrebila Bijenale u Veneciji

- Zadatak umetnosti je da svet učini vidljivim, a Đorđe Ozbolt čini da njegov intimni svet sećanja postane svima vidljiv i dostupan.

Projekat "Povratak gubitka memorije", smatra ministar kulture, govori o ličnom sećanju koje je selektivno i ima tendenciju ulepšavanja:

- Na centralnu temu "Da živite u zanimljivim vremenima", koju je definisao umetnički direktor Ralf Rugof, umetnik odgovara reminiscencijom na neko prošlo vreme - zaključio je Vukosavljević i pozvao prisutne da uđu u paviljon u kome su oživljena umetnikova sećanja i interpretacije jednog doba, gde se na autentičan način fragmenti jedne mladosti mešaju sa imaginarnim pejzažem arhitektonsko-kulturne baštine zemlje i jedne epohe.

Namera Ozboltovog rada je, i prema mišljenju kustoskinje Nikolete Lambertuči, u dosluhu sa glavnom temom Bijenala.

- Đorđeva izložba preispituje naša shvatanja istorije, jer je ono čega se mi sećamo u stalnom procesu prilagođavanja, modifikacije - objasnila je istoričarka umetnosti iz Londona. - Ove skulpture i slike nose u sebi neku vrstu ironije, ali iako na prvi pogled deluju zabavno, potom nastupa refleksija, iz koje počinju da se javljaju važni aspekti sagledavanja egzistencije.

Prema rečima komesara izložbe Vladislava Šćepanovića, veliki posao njene organizacije sada je završen, ali sledi novi zadatak, koji je još važniji - predstavljanje ovog zajedničkog rada naših kreativnih ljudi, koje bi trebalo da otkrije i pokaže Srbiju u najboljem mogućem svetlu:

Šćepanović, Vukosavljević i Ozbolt / Foto Tanjug

- O našem uspehu možete da sudite i prema ovom zvaničnom otvaranju izložbe Đorđa Ozbolta - rekao je Šćepanović.

Na koktelu posle uvodnih reči, služila se - gibanica. Među zvanicama su u četvrtak mogli da se vide veterani naše likovne scene kao što su Vladimir Veličković, Raša Todosijević, profesor Jerko Denegri, ali i veliki broj umetnika srednje generacije (između ostalih Uroš Đurić, Kolja Božović, Mihael Milunović, Ivan Grubanov, Vuk Vidor...), do onih najmlađih (poput Ivana Šuletića, ili Gale Čaki).

PROVOKACIJA PRIŠTINE

Učešće na Bijenalu Priština je iskoristila za političku manipulaciju, tako što je postavila tri velika video-bima na kojima se emituju intervjui sa četvoro Albanaca koje su, kao decu tokom rata na Kosovu, fotografisali strani foto-reporteri, prenosi Tanjug.

U zvaničnom programu Bijenala u Veneciji izložba Albana Muje vodi se kao "paviljon Republike Kosovo", bez zvezdice ili bilo kakvih ograda.

Autor objašnjava da svoj rad ne vidi kao politički projekat, već duboko ljudski.

PROČITAJTE JOŠ: Pejzaži prohujale mladosti

UTISCI O POSTAVCI KOJA PREDSTAVLjA NAŠU ZEMLjU

Kolja Božović: VIDLjIVOST

- SVIĐAJU mi se svežina i koncept našeg paviljona, koji se uklapa u ono što pokušavamo u poslednjih nekoliko godina da stvorimo kao sliku srpske savremene umetnosti. Ozbolt je jedan, ipak mlad čovek, koji je uspeo već mnogo toga da uradi u Britaniji i kao umetnik dostigao je dobre rezultate. Kao takav doneo je određenu vidljivost našem nastupu. Svima bi trebalo da nam bude cilj da promovišemo srpske umetnike u svetu.

Vladimir Veličković: SMELOST

- U SVAKOM slučaju biće zapamćeno naše učešće na ovom Bijenalu. Pre svega po kvalitetu, originalnosti i smelosti onoga što je Ozbolt predstavlja.

Uroš Đurić: ZRELOST

- Ozbolt je svetski ostvaren umetnik koji je sarađivao sa jednom od tri najjače svetske galerije, a emotivni dodatak je što se poznajemo iz detinjstva, što smo ili u istu školu. Veoma je uzbudljivo kada neko, ko je iz vašeg kraja i miljea, predstavlja zemlju na ovako velikoj manifestaciji. Ovo je prvi put da imamo umetnika koji je u punoj zrelosti, u punom kapacitetu svetske vidljivosti i u dosluhu sa glavnom temom Bijenala.

Mihael Milunović: USPEŠNO

- MISLIM da je ceo posao našeg nastupa uspešno obavljen, u relativno kratkom roku. Veoma mi se sviđa i ambijent i kako je prostor osmišljen, sa skulpturama koje su fascinatne. U opštem kontekstu onoga što se može videti na Bijenalu, naš paviljon stoji na vrlo dobrom mestu.

Nikola Šuica: O NAŠEM VREMENU

- Dobar deo onoga što se dešava u savremenoj umetnosti poslednjih decenija sve više naginje rekapitulaciji toga kako se međusobno drže tehnologije, individualnost, identiteti i sve te kulturološke floskule. Ova izložba možda nije u prvi mah privlačna za oko, međutim kroz žive boje i izvođački zahvat kompletnog paviljona, ovo je jedna od onih izložbi nalik na male venecijanske crkve, koje govore o našem vremenu.