Nadahnjivalo ga je sve što je život

DUBOKE veze između Vase Pomorišca i Zrenjanina, potvrđene izložbom u tamošnjem Narodnom muzeju u čast 125 godina od njegovog rođenja, dokazalo je i sinoć održano predavanje “Jedan slikar i jedan grad”. Na njegov angažovan rad kao konzervatora i restauratora, odmah po završetku Drugog svetskog rata u Gradskom muzeju u Petrovgradu (današnji Narodni muzej u Zrenjaninu), ali i na slikarski kurs koji su kod Pomorišca završili mnogi zrenjaninski umetnici, podsetili su, u ambijentu ispunjenim njegovim delima, Slavica Popov, viši kustos-istoričar umetnosti iz Savremene galerije Zrenjanin, i Ivana Arađan, kustos-istoričar umetnosti iz Narodnog muzeja Zrenjanin.

U Salonu zrenjaninskog muzeja, od 15. decembra do 15. februara, sećanje na slikara rođenog 1893, u obližnjem Modošu (danas Jaša Tomić), budi 37 slika i crteža, ali i ilustracije i dokumentarni materijal u vezi sa njegovim životom i stvaralaštvom. Postavku “Vasa Pomorišac - od tradicije do moderne” osmislile su viši kustos-istoričar umetnosti Olivera Skoko i kustos-istoričar umetnosti Ivana Arađan. Prve pouke o umetnosti, o slikanju ikona i živopisanju crkava, dobio je u rodnom mestu, u ateljeu Stevana Aleksića.

Pročitajte još - Slike romantičara iz Banata

Akademiju u Minhenu upisao je 1913. ali ga je u školovanju prekinuo Veliki rat, tokom koga će preko Rusije stići na Solunski front i biti dodeljen Vrhovnom štabu fotografskog odeljenja kao ratni slikar. U miru, prvo pohađa zagrebačku Školu za umetnost i umetni obrt, a krajem 1919. prelazi sa školovanjem u Beograd. Putujući po Srbiji otkrio je lepotu srednjovekovnih manastira.

Za razliku od većine umetnika njegove generacije, koja se uputila u Pariz, Pomarišac odlazi 1921. u London i upisuje privatnu slikarsku školu Sv. Martina, a tokom trogodišnjeg boravka pohađa i Centralnu školu za umetnost i zanate. Teme za svoja dela nalazi u hrišćanskoj ikonografiji i klasičnoj mitologiji, dok svaka od tih kompozicija ima elemente ekspresionizma, kubizma, simbolizma, dekorativnosti. Po povratku u zemlju, sa Živoradom Nastasijevićem, Josipom Carom i Ilijom Kolarovićem, osnovao je grupu “Zograf”, čija je ideja bila da se stvori nacionalni stil.

„Zaliv u Martinščici“

Sredinom tridesetih, ipak, kreće u osvajanje Pariza, gde na Salonu osvaja srebrnu medalju za čuveni portret Milanke Vasiljev, koji sada može da se vidi na izložbi u Zrenjaninu. Pred Drugi svetski rat postao je član udruženja “Lada”, a tokom rata profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Posle oslobođenja postaće i vanredni profesor na Akademiji primenjenih umetnosti. Kako beleži Olivera Skoko, u uvodnom tekstu kataloga, Pomorišca je nadahnjivalo sve što je život:

- I rađanje i smrt, i učenje i podučavanje, i sopstvena deca i dragi studenti, i putovanja i ratovi, i akademsko okruženje i kafanska atmosfera... Svoj istinski hedonizam je jednom prilikom najslikovitije objasnio precizirajući tri želje - da ima svilenu košulju, zlatan sat i astragansku šubaru. Kada ga je kum Kolarović pitao zašto pored svih porudžbina koje je imao to sebi nije obezbedio, Vasa Pomarišac je odgovorio da je sve te pare popila Olga Jančavecka.

Umro je 9. septembra 1961. u Beogradu.

„Banović Strahinja“

KOLONIJA U EČKOJ

BIO je Pomorišac i jedan od učesnika Prve slikarske kolonije u Ečki, održane tokom leta 1956. u dvorcu Kaštel. U društvu dvadesetak slikara i vajara, stvarao je na obali Begeja, a oktobra iste godine, organizovana je i prva izložba kolonije u Narodnom muzeju Zrenjanina, na kojoj su otkupljene tri njegove slike, uvrštene u fond Savremene galerije Zrenjanin.