Narodna biblioteka bez odbrane od požara

TRAGEDIJA u Narodnoj biblioteci Srbije, koja je u nepovrat odnela dva života, Darka Šuškala (50), direktora firme "Empeks", i njegovog radnika Lazara Blagojevića (25) prilikom ispitivanja sistema za gašenje požara, bila bi izbegnuta da se odgovornije pristupilo rešavanju problema sa instalacijama, na koji su stručnjaci ukazivali pre gotovo šest godina. "Večernje novosti" prve su objavile mišljenja stručnjaka i ukazivale na postojanje ozbiljnih bezbednosnih propusta prilikom poslednje rekonstrukcije zgrade koja je iz budžeta odnela četiri miliona i tri stotine hiljada evra!

Za pet godina koliko je trajala rekonstrukcija, obnovljen je korisnički, najmanje bitan deo, dok je "srce" zgrade ostalo netaknuto. Od 24.000 kvadrata rekonstruisano je svega 6.000, a zastareo i dotrajao protivpožarni sistem, ugrađen 1976. godine, nije do dana današnjeg zamenjen. Objekat čak posle rekonstrukcije, kako saznajemo, do danas nije dobio dozvolu o bezbednosti službe za protivpožarnu zaštitu. Obnova je zvanično završena 12. septembra 2011, kada je Biblioteka ponovo otvorena, a direktor je bio Sreten Ugričić.

PROČITAJTE JOŠ: DAN POSLE STRAVIČNE NESREĆE U NARODNOJ BIBLIOTECI: Otrov ispario, odgovornost još u vazduhu

Umesto novih instalacionih sistema, Biblioteka je tada dobila moderne kafiće, stolice od punog drveta teške po četrdeset kilograma, a plaćene po nekoliko hiljada evra, specijalne podne pokrivače od najmodernijih vlakana koji upijaju zvukove... Dragocene knjige ostale su da "čame" u neuslovnim depoima, dok je počasno mesto, u bezbednoj hladovini, sa desne strane ulaza u hram knjige, dobila slika napravljena od isečenih i skuvanih tomova nacionalne bibliografije, plaćena čak 10.000 evra. Za razliku od nje, dela Šumanovića, Lubarde, Omčikusa, Cuce Sokić... iz bogate kolekcije Biblioteke, "kuvala" su se na vrućini zajedno sa knjigama i zaposlenima.

- Kada sam izabran za ministra kulture, prva institucija koju sam obišao bila je upravo Biblioteka - kaže za "Novosti" Bratislav Petković. - Bio sam zaprepašćen kada sam video da u arheografskoj zbirci nema čak ni protivpožarnog aparata. Znao sam šta valja činiti. Kupili smo nove police i sredili zbirku u kojoj se čuvaju naši najdragoceniji rukopisi. Kada sam video kako se ophode prema "Miroslavljevom jevanđelju", vratio sam ga u Narodni muej.

Petković se pita i da li moraju da se dogode tragedije da bi se svi dozvali pameti, ukazujući da je "ovo što se u petak dogodilo strašno upozorenje". On smatra da bi sadašnji upravnik Biblioteke Laslo Blašković trebalo da podnese ostavku, jer je to najmanje što bi morao da učini.

Da je stanje u Biblioteci alarmantno, što se tiče bezbednosti knjiga, osoblja i korisnika, ukazivali su i zaposleni, svedoči Miroslav Tasić, nekadašnji državni sekretar Ministarstva kulture.

- Kada sam svojevremeno obilazao Biblioteku rečeno mi je da instalacije ne rade - kaže za naš list Tasić. - Protivpožarni aparati su bili van funkcije, a čitav knjižni fond bez ovlaživača. Tada je bilo opasno reći to naglas. Angažovali smo se koliko smo mogli, a šta je urađeno kad smo otišli iz ministarstva zaista ne znam. Sreten Ugričić je dao ogroman novac za neudobne i kabaste stolice i stolove, kao da je to bio prioritet. Razbacivan je novac na sve i svašta, osim na ono što je bilo važno.

Depo biblioteke 2012, nepunu godinu posle rekonstrukcije, izgledao je ovako / Foto V. Danilov

Inače, bivši upravnik Narodne biblioteke Ugričić već neko vreme živi u Švajcarskoj. Na čelu ove ustanove bio je punih 12 godina. Poslednji put kada smo razgovarali sa njim, na naše pitanje zašto nisu rekonstruisani depoi i uveden protivpožarni sistem, odgovorio je "da je projektom bila predviđena samo obnova korisničkog dela, a da bi odgovor na to pitanje trebalo da daju zaposleni u biblioteci"?!

PROČITAJTE JOŠ: UŽAS U BEOGRADU: Lazara i Darka "pokosio" gas (FOTO+VIDEO)

U DEPOIMA TOPLIJE NEGO NAPOLjU

- PO svim pravilima protivpožarne bezbednosti, ovo je nezamislivo - upozoravao je Ljubomir Branković, rukovodilac sektora za čuvanje i pristup fondovima nedugo posle rekonstrukcije. - U depoima je toplije nego napolju. Depo, u kome se čuvaju stare i retke knjige iz 16. veka je u funkcionalnom, ali ne i u fizičkom stanju kakvo bi trebalo da bude.

Stručnjaci specijalizovane laboratorije za hemijske analize dežurali su u Biblioteci minulog vikenda

ČINjENICE

POVOD za rekonstrukciju Narodne biblioteke, ali i Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti i još nekoliko značajnih nacionalnih institucija, bio je incident iz 2004. Tada je tokom rekonstrukcije Svetosavskog platoa voda prodrla u depo. Ni taj depo nije obnovljen tokom velike rekonstrukcije, već je samo, kako tvrde zaposleni, "zakrpljen"